Фудбалер из Ниша који игра на Малти у клубу Валета последњих дана прави је херој о којем пишу сви малтешки медији.
Двадесетосмогодишњи Сава непуних годину дана борави на Малти, а поред одличних партија које је пружио као централни дефанзивац клуба Валета, последњих дана ужива велику популарност и, пре свега, захвалност Малтежана који поздрављају његов херојски подвиг.
Он је током незгоде на утакмици притрчао противничком играчу и помогао му да поново дође до даха. Баш тог дана Нишлија Сава Радић прославио је свој 28. рођендан, и каже да је то био неки посебан осећај среће и поноса.
А све се десило муњевито брзо. Током прошлонедељног дербија између Валете и Хамруна, када се играо четвртфинални меч Купа Малте, млади Нишлија показао је да је саткан од чисте храбрости, али пре свега великог хуманог срца и емпатије. Његов изузетан гест, када је потрчао ка противничком играчу Матијасу Гарсији, који се срушио на терену након судара са фудбалером Валете и данас се препричава.
Везиста Хамруна Гарсија лежао је непомично, изгубивши свест, а живот му је висио о концу. У тренутку уз велику храброст и присебност, Радић је притрчао Гарсији и пружио му прву помоћ, пре него што су неколико секунди касније стигли медицински тимови оба клуба.
Његова брза реакција показала се кључном и на крају спасила живот малтешком репрезентативцу Матијасу.
Како су натписи и лепе вести стигли и до родног Ниша, Радић се скромно присећа драматичног инцидента и објашњава да је било пресудно што је остао смирен и брзо реаговао.
– Када сам га видео, није се померао. Покушао сам да му отворим уста, али је то било веома тешко. У једном тренутку сам успео да их отворим. Схватио сам да је језик пао уназад и покушао сам да га наместим како би могао да дише, казао је Радић.
Нишлија објашњава да тада није ни осећао да га је фудбалер све време инстинктивно гризао.
– У једном тренутку почео је јако да стежe зубе, али сам морао да наставим. Када сам успео да наместим језик, почео је да дише и тада сам знао да је добро, рекао је овај талентовани фудбалер.
Он додаје да је тек када се удаљио осетио бол у шакама.
– Адреналин је учинио своје. Тек касније сам осетио бол у руци, али најважније је да је он добро, нагласио је Радић.
После утакмице двојица играча су се чула.
– Захвалио ми се пуно. Извинио ми се јер ме је угризао, а ја сам му рекао да то није важно. Најважније је да је он добро, казао је Радић.
Противнички клуб Хамрун ту утакмицу је изгубио, али је већ дан касније из клуба стигло писмо захвалности.
У писму је истакнуто да је Радићев правовремени потез пример спортског духа, солидарности и бриге за здравље играча на терену.
Ова прича истински је пример спортског духа и човечности који превазилазе ривалство, Нишлија Сава Радић херој је и на терену и ван њега.
snagajuga.rs