Акценат се очигледно све више ставља на функционално знање, а циљ је да ученици већ током школовања стекну конкретне вештине, каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа
Осмаци се увелико припремају за полагање мале матуре а већ при упису у средњу имаће прилику да одаберу један од пет нових образовних профила који прате потребе тржиште рада, а који, кажу упућени, гарантују брзо запослење и високе зараде – до чак 300.000 динара, попут техничара обновљивих извора енергије!
– Техничар витикултуре и енологије је профил из домена винарске индустрије, која постаје све атрактивнија последњих година. Уводимо и нове образовне профиле из области шумарства – шумар расадничар, електротехнике – техничар обновљивих извора енергије и машинства – механичар моторних возила, навео је министар просвете Дејан Вук Станковић.
Поред ових, као нови профил на иницијативу локалне заједнице у Мајданпеку, разматра се и смер за електротехничара енергетике.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа каже за Курир да се очекује велика навала, посебно за техничара обновљивих извора енергије.
– Соларни панели, ветрењаче и слични системи све су присутнији, а потребни су људи који ће знати да их постављају и одржавају. Плате се крећу од 150.000 до чак 300.000 динара, истиче Антић.
Он додаје да је перспективан и смер за енологе, с обзиром на развој винске индустрије у Војводини, Шумадији и околини Смедерева.
Велике могућности имају и механичари моторних возила, који ће бити обучени да раде и са класичним и са хибридним и електричним аутомобилима.
– Зараде сигурно неће бити испод 180.000 динара, а најбољи ће зарађивати и више него многи са факултетском дипломом, наглашава Антић.
Слична ситуација је и са електротехничарима енергетике, који ће одржавати електроенергетске системе и мреже, и који ће, према проценама, зарађивати од 150.000 до 200.000 динара, док ће шумари расадничари бити задужени за узгој садница и обнову шума.
Паралелно са увођењем нових смерова, модернизована су и три образовна профила у медицинским школама – медицинска сестра васпитач, гинеколошко-акушерска сестра и педијатријска сестра, док су, када је реч о личним услугама, сада одвојени смерови за мушког и женског фризера.
– Акценат се очигледно све више ставља на функционално знање. Циљ је да ученици већ током школовања стекну конкретне вештине и да одмах након завршетка школе буду спремни за посао, каже Антић.
Код средњошколаца је иначе и даље једна од напопуларнијих школа Ваздухопловна академија, јер се зараде у овом сектору знатно више него у другим областима и износе и преко 300.000 динара.
Ускоро и нови смерови
Антић очекује да ће образовни систем ускоро пратити и дигиталне трендове.
– Већ наредне године могли бисмо да добијемо смерове за вештачку интелигенцију, њеб дизајн и управљање друштвеним мрежама, али и специјализације за рад са електричним аутомобилима, каже он.
С друге стране, неке од постојећих професија ће увек бити тражене на тржишту раде.
– Професије из области фармације и здравства ће увек бити потребне. За лаборанте, зубне техничаре, медицинске и педијатријске сестре ће увек бити посла.
– Она је тражена и зато што је у дуалном систему образовања, диплома је призната у Европи, а загарантован је и посао, каже Антић и додаје да велики број ђака конкурише и за угоститељске и туристичке школе:
– У Средњој туристичкој школи на Новом Београду шест, седам ученика је конкурисало за једно место. Популарни су смерови за кувара, посластичара, туристичког техничара… Предвиђа се да ће ускоро преко 100.000 људи у Београду бити запослено у угоститељству и туризму.
Објашњава да је на трећем месту по интересовању ученика – електротехника, односно „IT“ сектори.
Он каже и да су занати попут електричара, аутомеханичара, фризера, масера и водоинсталатера последњих година доживели процват, док интересовање за гимназије опада.
– Гимназије су популарне у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу док се у мањим градовима – Јагодини, Великој Плани, Бору, Књажевцу не попуне чак ни у другом року. Некада се сматрало да средње стручне школе нису довољно квалитетне, па се ишло у гуимназије, али сада више није тако. Квалитетна средња стручна школа вреди више од гимназије за оне који желе брзо запослење и добру зараду, закључује Антић.
О новим смеровима
Механичар моторних возила – плата од 180.000 до 250.000 динара
– Мајстори који ће бити и „IT“ стручњаци и који ће радити и са класичним, али и хибридним и електричним возилима
Техничар обновљивих извора енергије – плата од 180.000 до 300.000 динара
– Монтираће и поправљати соларне панеле и топлотне пумпе
Техничар витикултуре и енологије – плата од 130.000 до 200.000 динара
– Надзираће узгој винове лозе и контролисати процес прераде грожђа
Електротехничар енергетике – плата од 150.000 до 200.000 динара
– Одржава високонапонске мреже и брине о стабилности напона
Шумар расадничар – плата од 70.000 до 110.000 динара
– Бави се узгојем и производњом садног материјала – пре свега младих стабала, али и украсног и заштитног биља.
kurir.rs/nsuzivo.rs