Рок за пријаву годишњег пореза за 2025. истиче 15. маја 2026. Обвезници су грађани са приходом изнад 5,4 милиона динара, а пријава се подноси искључиво електронски.
Министарство финансија објавио је детаљно објашњење које се односи на обрачун годишњег пореза на доходак грађана за 2025. годину, прецизирајући ко је обвезник, који приходи улазе у обрачун, као и на који начин се утврђује основица за опорезивање.
Рок за подношење пријаве за 2025. годину истиче 15. маја 2026. До тада су сви обвезници дужни да доставе тачне податке о својим приходима, пише biznis.rs.
Шта ако неко закасни?
Уколико неко пропусти овај рок, Пореска управа ће сама саставити и поднети пријаву уместо њега, на основу података којима располаже. Наиме, до 1. априла порезници су припремали унапред попуњене пријаве за све грађане који су током 2025. године остварили приходе изнад неопорезивог прага. Те пријаве се постављају на портал еПорези, где су доступне обвезницима на увид.
Према важећим правилима, овај порез плаћају физичка лица која су током године остварила приход већи од три просечне годишње зараде у Србији. Подаци Републичког завода за статистику показују да је просек за 2025. годину износио 1.813.032 динара, што значи да је праг за опорезивање постављен на 5.439.096 динара.
Обавеза плаћања односи се и на резиденте и на нерезиденте, али уз разлику у обухвату прихода. Док резиденти плаћају порез на укупан приход, без обзира на то да ли је остварен у Србији или иностранству, нерезиденти се опорезују само за приходе који потичу са територије Србије.
Шта улази у обрачун
У обрачун улази широк спектар прихода који су исплаћени у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2025. године. Ту спадају зараде, приходи од самосталне делатности, ауторски и сродни хонорари, приходи од издавања непокретности и покретних ствари, као и приходи спортиста, угоститеља и помораца. Укључују се и такозвани „други приходи“, као и они остварени у иностранству.
Посебан део објашњења односи се на умањење основице. Код појединих врста прихода, као што су зараде, хонорари, приходи спортиста или паушално опорезованих предузетника, основица се умањује за већ плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање. Са друге стране, код прихода од непокретности, закупа покретних ствари или угоститељских услуга, умањење се врши само за износ плаћеног пореза.
Посебна правила за предузетнике
Посебна правила важе и за предузетнике, у зависности од тога да ли воде пословне књиге и да ли су се определили за исплату личне зараде. У неким случајевима њихов опорезиви приход се коригује за већ плаћени порез, док се у другим варијантама у обрачун укључује и лична зарада, али умањена за припадајуће обавезе.
Када је реч о приходима из иностранства, резиденти Србије имају право да умање своју пореску обавезу за износ пореза који је већ плаћен у другој држави, чиме се избегава двоструко опорезивање.
Објашњење се бави и питањем доприноса. Ако је током 2025. године дошло до уплате доприноса на износ већи од највише годишње основице, која је утврђена на 7.877.100 динара, обвезник има право на повраћај више уплаћених средстава.
Међутим, тај повраћај има и порески ефекат – износ који је враћен током 2025. године урачунава се у доходак за исту годину и подлеже опорезивању.
Како се рачуна пореска основица?
Следећи корак је утврђивање пореске основице. Она се добија када се од опорезивог дохотка одузму лични одбици на које обвезник има право. Сам порески обвезник може да умањи основицу за 40 одсто просечне годишње зараде, што за 2025. годину износи 725.213 динара.
Додатно, за сваког издржаваног члана породице признаје се још 15 одсто просечне зараде, односно 271.955 динара. Међутим, укупан збир ових одбитака има ограничење и не може прећи половину дохотка за опорезивање. У ситуацијама када више чланова породице подлеже овом порезу, право на одбитак за издржаване чланове може искористити само један од њих.
Када се добије пореска основица, на ред долази примена пореских стопа. Закон предвиђа два нивоа опорезивања. На доходак до шест просечних годишњих зарада примењује се стопа од 10 одсто, што у конкретним бројкама значи до износа од 10.878.192 динара. Све преко тог износа опорезује се по вишој стопи од 15 процената, док се на део до тог прага и даље примењује нижа стопа.
Умањење пореске обавезе
Поред тога, закон нуди и могућност умањења пореске обавезе кроз порески кредит за улагања у алтернативне инвестиционе фондове. Обвезници који су током 2025. године инвестирали у овакве фондове могу умањити свој порез и до 50 одсто уложеног износа, али и до највише половине утврђене пореске обавезе. Услов је да су улози у потпуности уплаћени.
Ипак, ова погодност носи и одређене обавезе. Уколико инвеститор одлучи да прода уделе или инвестиционе јединице у години улагања или у наредне две године, губи право на већ остварени порески кредит. У том случају, дужан је да о томе обавести Пореску управу у року од 30 дана и измири обавезе, укључујући и камату.
„Тако се кроз више корака од додатних умањења за млађе обвезнике, преко личних одбитака, до различитих пореских стопа и кредита формира коначан износ годишњег пореза на доходак грађана за 2025. годину“, наводи се у објашњењу Министарства финансија.
Пријава се подноси на обрасцу ПП ГПДГ, али искључиво електронским путем, преко портала Пореске управе, било директним попуњавањем формулара или кроз корисничку апликацију. Папирна верзија више није опција, што значи да је цео поступак у потпуности дигитализован. Ипак, одговорност остаје на грађанима. Они су у обавези да провере унете податке, исправе евентуалне нетачности и допуне пријаву ако нешто недостаје, а затим да је поднесу електронски.
Другим речима, унапред попуњена пријава није коначна, већ представља полазну основу коју обвезник мора да верификује. Постоје и ситуације када Пореска управа не може да припреми пријаву, на пример, ако не располаже свим потребним подацима или су они достављени у другачијем формату. У тим случајевима, обвезници су дужни да сами попуне и поднесу пријаву у прописаном року.
Другачија процедура за странце
За нерезиденте процедура је нешто другачија, јер они пријаву подносе преко пореског пуномоћника, у складу са прописима који уређују порески поступак.Посебна пажња посвећена је приходима који се опорезују самоопорезивањем, попут ауторских хонорара или накнада по уговорима о делу. Ти приходи се у пријави исказују у посебним пољима, заједно са подацима о већ плаћеним порезима и доприносима.
Уколико су плаћени износи већи од самог опорезивог прихода, у пријаву се уноси само износ до висине тог прихода. С друге стране, постоји и изузетак – грађани чији је доходак за опорезивање нула динара немају обавезу подношења пријаве. Ова одредба практично ослобађа део обвезника административне процедуре, у случајевима када нема стварне пореске обавезе.
mondo.rs/nsuzivo.rs