У прва три месеца 2026. године на путевима у Србији погинуо је 81 учесник у саобраћају, што је за 21 мање него у истом периоду прошле године, изјавио је начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић.
Иако подаци показују напредак и наставак тренда смањења страдања, он је поручио да нема места задовољству све док се људски животи губе на путевима.
Током представљања стања безбедности саобраћаја у првом кварталу 2026. године у Палати Србија, Лакићевић је истакао да је број повређених мањи за више од 650 у односу на претходну годину. Посебно је издвојио податак да је у првих 90 дана чак 47 дана протекло без иједне погинуле особе у саобраћајним незгодама, што је оценио као важан показатељ позитивног помака.
Међутим, упркос бољој статистици, поједине категорије учесника у саобраћају и даље су посебно угрожене. У првом кварталу страдало је 29 возача путничких возила, 20 пешака, 11 возача мотоцикала, шест бициклиста и 11 путника. Лакићевић је упозорио да четвртина погинулих пешака страда управо на пешачким прелазима, на местима где би њихова безбедност морала да буде највећа.
Посебан аларм, како је навео, представљају возачи двоточкаша. Сезона још није у пуном јеку, а већ је забележен раст броја страдалих мотоциклиста и мопедиста. Додатно забрињава податак да сваки четврти возач мотоцикла или мопеда не користи заштитну кацигу, иако је то законска обавеза и један од кључних фактора заштите у случају несреће.
Велики проблем остаје и недовољна употреба сигурносног појаса. На предњим седиштима појас користи 84 одсто возача и путника, док је на задњем седишту тај проценат свега 33 одсто. Лакићевић је упозорио да управо овакви показатељи објашњавају зашто Србија још није међу десет најбезбеднијих европских земаља када је реч о саобраћају.
Забрињавајући су и подаци о деци и младима. Годишње у саобраћају страда између 10 и 15 деце, а тек око 60 одсто родитеља превози децу на прописан начин. У прва три месеца ове године погинуло је и 18 младих особа, међу њима и једна девојка, што додатно потврђује да су млади и даље једна од најризичнијих група у саобраћају.
Анализа показује и да се више од половине саобраћајних несрећа са смртним исходом догађа током викенда, најчешће петком, суботом и недељом. Посебно се издваја петак, када су у првом кварталу погинуле 22 особе. Најкритичнији део дана је период од 15 до 19 часова, када је страдало 20 људи, па ће управо на тај термин бити додатно усмерене саобраћајне контроле.
Када је реч о узроцима најтежих несрећа, неприлагођена брзина и даље је водећи фактор и учествује у 37 одсто саобраћајних незгода. Следе неправилно сагледавање саобраћајне ситуације, губитак контроле над возилом, погрешно извођење маневара, неуступање права првенства, прелазак преко пуне линије и вожња под дејством алкохола.
Лакићевић је навео и да је укупан број откривених прекршаја повећан за око 44.500, што показује да и даље велики број возача не поштује прописе. Међу најчешћим прекршајима су прекорачење брзине, некоришћење појаса, употреба мобилног телефона током вожње, вожња под дејством алкохола, али и забрињавајући раст броја возача затечених под дејством психотропних супстанци.
Начелник Управе саобраћајне полиције најавио је да би до краја јуна требало да буде завршен предлог новог Закона о безбедности саобраћаја, након чега би требало да уследи процедура његовог усвајања. Такође је поручио да ће током ускршњих празника контроле бити појачане, као и да ће од 13. до 19. априла у 30 европских држава бити спроведена међународна акција појачане контроле саобраћаја у организацији РОАДПОЛ-а.
Tanjug.rs