Ускрс је најважнији хришћански празник и симбол победе живота над смрћу. Ипак, у савременом обележавању све више пажње привлачи један неочекивани „гост“ – ускршњи зека. Овај мотив данас је свуда: у излозима, на честиткама, у декорацији домова. Али, његово значење и порекло често остају нејасни.
Православни свештеник Предраг Поповић раније је на друштвеним мрежама покренуо велику расправу када је изнео став да овај симбол нема место у обележавању Васкрса.
„Једини симбол Васкрса јесте сам Господ Исус Христос. Када се мало боље размисли, зец као симбол празника представља увреду и исмевање Христовој жртви и љубави“, поручио је он.
Како је зец постао део Ускрса?
Иако га данас многи везују за празник, зец се не помиње у Библији. Његово присуство у пролећним обичајима потиче из много старијих, паганских веровања.
У бројним древним културама зец је био симбол плодности, новог живота и буђења природе – свега што долази са пролећем. Једна од најпознатијих легенди долази из англосаксонског предања о богињи пролећа Еостери.
Према тој причи, она је спасила промрзлу птичицу тако што ју је претворила у зеца. Иако је добила ново тело, птица је задржала способност да полаже јаја – па је у знак захвалности оставила јаје богињи. Управо из тог мита потиче веза између зеца и ускршњих јаја.
Од немачке традиције до глобалног симбола
Прича о зецу који доноси јаја појављује се и у Немачкој још у 16. веку, кроз лик „Осцхтер Хањс“-а – бића које награђује добру децу обојеним јајима.
Овај обичај су немачки досељеници пренели у Америку у 18. веку, а касније је, захваљујући глобализацији и масовној култури, „Еастер Буннy“ постао препознатљив широм света. На наше просторе стигао је постепено, најпре у крајеве под германским утицајем, а затим се током 20. века проширио кроз честитке и празничну симболику.
„Зец није симбол Васкрса“
Отац Предраг Поповић упозорава да увођење оваквих мотива може да удаљи вернике од суштине празника.
„Зечеви су дивна и чиста створења, али њихова симболика плодности је западњачка подвала која скреће пажњу са Христа. Симбол Васкрсења је Христос – и Бели анђео са фреске из Милешеве, који показује празан гроб“, истиче он.
Додаје и да превелики фокус на декорацију и куповину може да претвори празник у део потрошачке културе, уместо да остане духовни догађај.
„Бацамо паре потрошачкој мафији и губимо смисао празника. Уколико баш желите декорацију, користите зечеве у пролеће – али не као симболе Ускрса“, поручио је свештеник.
И док се мишљења разликују, једно је сигурно – иза симпатичног ускршњег зеке крије се много дубља и сложенија прича него што се на први поглед чини.
k1.rs