Изградња гасне електране у Нишу представља један од најзначајнијих енергетских пројеката за град и југ Србије, а њен значај за електропривреду, индустрију и систем даљинског грејања био је у фокусу састанка одржаног у Градској кући, којим су председавали градоначелник Ниша Драгослав Павловић и директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић.
О овом пројекту за програм Ниш телевизије говорили су Драгослав Павловић, Душан Бајатовић и Душан Живковић, указујући на то да би нова електрана могла да донесе већу енергетску сигурност, нова радна места и значајне уштеде за град.
Ниш је, како је истакнуто, изабран као локација за нову гасну електрану због своје стратешке позиције и директне ослоњености на гасну интерконекцију Србија–Бугарска, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара годишње, као и због повезаности са гасоводом Балкански ток.
Управо та инфраструктурна предност даје основу да Ниш постане важно енергетско чвориште и поуздан извор електричне и топлотне енергије за будући развој града.
Директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић поручио је да ће гасна електрана сигурно бити изграђена и најавио да би већ до краја недеље могао да буде начињен нови важан корак у реализацији пројекта. Како је навео, након разговора у Азербејџану очекује се долазак партнера из те земље, а током посете председника Србије Александра Вучића Азербејџану требало би да буде потписан договор о формирању заједничког предузећа, које би било у власништву 50 одсто Србије и 50 одсто Азербејџана.
Бајатовић је рекао и да се ради на обезбеђивању финансирања, док се паралелно разматрају кључни технички услови за изградњу електране, попут доступности опреме, количине воде за хлађење, саме локације и будуће снаге постројења. Према његовим речима, пројекат подразумева и могућност додатног развоја, укључујући евентуално повезивање са соларном електраном, али и потенцијално проширење градског грејања на нови систем.
Градоначелник Ниша Драгослав Павловић истакао је да су у припрему овог великог пројекта укључени планери, ЈКП „Градска топлана“, „Србијаводе“, Електропривреда Србије и други релевантни актери, како би се сагледали сви аспекти неопходни за реализацију. Он је нагласио да је циљ да се производи и електрична и топлотна енергија, чиме би се обезбедиле додатне количине струје за потребе државе, али и унапредила ефикасност грејања у Нишу.
Павловић је посебно указао на то да ће у наредном периоду потребе за електричном енергијом расти, пре свега због развоја дата центара, нових научно-технолошких паркова и индустријских капацитета. Зато је, како је рекао, важно да Србија не дође у ситуацију да зависи од тржишта и расположивости електричне енергије, већ да развија сопствене производне капацитете.
Град Ниш ће, додао је, бити поносан уколико таква електрана буде изграђена управо на његовој територији, а локална самоуправа биће спремна да ради на развоју топловода ка граду, како би Градска топлана убудуће била ефикаснија и трошила мање гаса за загревање воде.
Душан Живковић је оценио да Електропривреда Србије у овом тренутку још није у главној улози, јер њена значајнија укљученост долази у каснијој фази, када почне производња електричне енергије и када се пројекат приближи завршним корацима реализације. Како је навео, у садашњој фази кључни актери су пре свега „Србијагас“ и Град Ниш, док ће ЕПС свој пун допринос дати у наредним етапама, када се буду дефинисали завршни елементи будуће производње и дистрибуције енергије.
Све то показује да гасна електрана у Нишу није само инфраструктурни подухват, већ развојни пројекат који може да промени енергетску слику града, допринесе стабилнијем снабдевању привреде и становништва, унапреди систем даљинског грејања и отвори простор за нове инвестиције.
Уколико планови буду реализовани предвиђеном динамиком, Ниш би у будућности могао да постане један од кључних енергетских центара Србије.
Тамара Мишић, nistv.rs