Најновије истраживање јавног мњења агенције Фактор плус показује да Српска напредна странка, са Александром Вучићем као најпрепознатљивијим политичким ослонцем, и даље заузима убедљиво водеће место на политичкој сцени Србије.
Када би избори били одржани сада, СНС би освојио 46,4 одсто гласова, док би такозвана студентска листа, повезана са Владаном Ђокићем, имала подршку од 28,7 процената. Истраживање је рађено током априла, теренском методом, на узорку од 1.000 испитаника.
Према резултатима ове анкете, поред СНС-а и студентске листе, цензус би прешле још три политичке опције: проевропска опозиција са 8,6 одсто подршке, Социјалистичка партија Србије са 5 одсто и листа доктора Бранимира Несторовића са 3 одсто гласова.
Ови подаци указују на то да владајућа странка задржава доминантну позицију, док је опозициони простор и даље подељен између више политичких актера и различитих идеолошких праваца.
Извршни директор агенције Фактор плус Владимир Пејић оцењује да је СНС, упркос турбулентном политичком периоду, успео да сачува своје бирачко тело и остане најјача политичка снага у земљи.
Како наводи, резултат од око 46 одсто даје владајућој странци могућност да током кампање додатно учврсти подршку и обезбеди већину у будућем парламенту. Пејић подсећа и на резултате локалних избора, на којима је СНС са социјалистима освојио око 56 одсто гласова, што, према његовој оцени, објашњава актуелни рејтинг напредњака.
Када је реч о студентској листи, Пејић сматра да није до краја методолошки прецизно мерити је као класичну политичку организацију, јер она формално не постоји.
Према његовим речима, грађани који су се у истраживању определили за ту опцију углавном изражавају противљење власти, а не подршку јасно дефинисаном политичком програму, лидерима или организацији. Он оцењује да је неформални назив „студентска листа” хомогенизовао део бирача који су против власти, али да остаје отворено питање како би се ти гласови распоредили у реалној изборној утакмици.
Пејић упозорава и да би у том блоку могло доћи до подела, јер је реч о веома хетерогеној групацији. Њихов заједнички именитељ јесте противљење власти, али различити ставови о питањима као што су однос према Европској унији, Русији, регионалној политици или унутрашњим реформама могли би да постану тачке разилажења у наредном периоду.
Проевропска опозиција, према истраживању, тренутно има 8,6 одсто подршке, али Пејић оцењује да озбиљнији резултат може да оствари само уколико наступи заједно.
Појединачно, већина странака тог блока остаје слаба, док би цензус, према његовој процени, самостално могли да пређу само поједини актери. Њихов заједнички наступ, уколико до њега дође, могао би да им омогући бољу позицију, али за сада тај блок делује прилично пасивно и недовољно јасно профилисано.
Социјалистичка партија Србије, са 5 одсто подршке, бележи слабији резултат него раније, што указује на наставак тренда пада. Ипак, Пејић сматра да социјалисти могу бити и задовољни и незадовољни таквим рејтингом, јер је политичка сцена снажно поларизована, а странка се суочава и са унутрашњим изазовима.
Према његовој оцени, СПС је и раније показивао способност да се врати након слабијих резултата.
Листа доктора Бранимира Несторовића, и без интензивне кампање, према овом истраживању прелази цензус са 3 одсто подршке. Пејић оцењује да би тај резултат могао додатно да расте уколико би та политичка опција имала веће медијско присуство и активнију кампању.
Испод цензуса тренутно остају коалиција НАДА са 2,5 одсто подршке, Српска радикална странка са 2 одсто, покрет Крени-промени Саве Манојловића са 1,8 одсто, као и Заветници са 1 процентом подршке. За неку другу странку определило се такође око 1 одсто испитаника.
Такав распоред гласова додатно показује фрагментацију политичке сцене, посебно на десном делу политичког спектра, где бирачко тело, према оценама аналитичара, постоји, али политички актери за сада не показују довољно спремности за обједињавање.
Истраживање показује и да већина грађана очекује изборе до краја године. Чак 62 одсто испитаника верује да ће избори бити одржани крајем године, 14 одсто очекује излазак на биралишта у наредна три месеца, док 8 одсто сматра да ће избори бити расписани тек следеће године. Истовремено, две трећине грађана наводи да би изашло на изборе, док 27 одсто каже да не би гласало, а 10 одсто још нема став.
На питање да ли знају за кога би гласали, 75 одсто испитаника одговорило је потврдно, док је четвртина још неодлучна.
Висока потенцијална излазност показује да би наредни избори могли бити одржани у атмосфери снажне политичке мобилизације. Пејић оцењује да излазност до одређене границе не мења значајно расподелу гласова, али да изузетно висока излазност, у атмосфери референдумске поделе, може представљати изазов за власт.
Када је реч о утицају избора на политичке тензије у Србији, само 7 одсто испитаника сматра да би избори у потпуности смирили ситуацију. Више од половине, односно 57 одсто, очекује да би избори могли делимично да смире тензије, док 23 одсто верује да не би имали значајнији утицај. Још 11 одсто испитаника сматра да се политичка ситуација не би променила, а 2 одсто нема одговор.
Најновији резултати указују и на дубље проблеме опозиционог блока. Део опозиционог деловања годинама је био заснован пре свега на противљењу Вучићу и СНС-у, без довољно јасног међусобног профилисања, програма и разлика међу самим опозиционим актерима. Због тога се бирачко тело у том простору често прелива од једне опције до друге, у зависности од тренутног политичког момента, а не нужно на основу стабилне програмске подршке.
С друге стране, и СНС пред изборе има важно стратешко питање — да ли ће Александар Вучић поново бити носилац листе и својим личним рејтингом додатно ојачати резултат владајућег блока.
Досадашња истраживања и изборна пракса показују да популарност СНС-а у великој мери почива управо на Вучићевом имену и политичком ауторитету, што потврђује и чињеница да су листе напредњака у више изборних циклуса носиле његово име.
Alo/Kurir/nistv.rs