Талентована једанаестогодишња виолинисткиња из Ниша, Емилија Анастасијевић Чикош, наступиће у суботу у финалу престижног такмичења „Антон Рубинштајн“ у Немачкој, а за две недеље очекује је и финале једног од најзначајнијих светских такмичења за младе виолинисте — „Андреа Постачини“ у Италији.
Посебност њеног наступа је и инструмент на којем свира. Реч је о венецијанској виолини из 1730. године, коју је Емилија до краја маја добила на коришћење од донатора. За младу уметницу, врхунски инструмент има огроман значај, јер јој омогућава да захтевне композиције изведе на нивоу који њен таленат заслужује.
Емилија ће извести део Концерта за виолину број 2 Хенрика Вијењавског, дела које стручњаци описују као технички захтевно и пуно емотивне дубине.
– Један веома племенит господин препознао је мој таленат, чуо ме на Јутјубу и пожелео да баш мени да ту виолину. Била сам много срећна. Она има прелеп звук и то је најбољи инструмент на којем сам до сада свирала. Веома је стара, скоро 300 година, а направио ју је мајстор Матео Гофрилер из Венеције, каже Емилија Анастасијевић Чикош.
Њена мајка Варвара Анастасијевић објашњава да је Емилија инструмент добила само привремено, али да су стручњаци више пута указивали на то колико јој је за даљи развој потребан квалитетан, стари инструмент.
– Поред фантастичних коментара, најчешће смо добијали и сугестију да Емилији више није довољан обичан инструмент за програм који изводи. Речено нам је да јој је потребан инструмент стар најмање 100 година, наводи Варвара.
Такве виолине су изузетно скупе и најчешће се налазе у власништву институција, фондација, колекционара или банака у иностранству. Породица се обраћала и страним фондацијама, али су одговори углавном били негативни, јер Србија није чланица Европске уније.
– Било би идеално када би такав инструмент остао у Србији и када би могао да буде на располагању талентованој деци и виолинистима, истиче Емилијина мајка.
Емилија је ученица Музичке школе за таленте у Ћуприји и потиче из познате нишке музичке породице. Иза себе већ има бројне наступе и признања. Недавно је наступала у Валенсији, након што је у Барселони освојила Гран при и две специјалне награде.
– Свака композиција ми је лепа на свој начин. Није важно да ли је неко сматра лепом или тешком — важно је како је одсвирам. Ја је улепшам својом музиком, поручује Емилија.
Млада Нишлијка својим талентом, радом и осмехом већ осваја европске сцене, а предстојећа финала у Немачкој и Италији могла би да буду још један важан корак у њеној музичкој каријери.
rts.rs/nistv.rs