Православни верници у мају 2026. прослављају чак седам крсних слава.
Крсне славе обележавају само Срби и представљају спој духовности, породичног наслеђа и културног богатства.
Током маја, верници славе седам крсних слава, а за сваку од њих везују се посебни обичаји и веровања.
Списак слава у мају 2026.
Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан (06. мај)
Свети апостол и јеванђелист Марко – Марковдан (08. мај)
Свети Василије Острошки Чудотворац (12. мај)
Свети пророк Јеремија (14. мај)
Вазнесење Господње – Спасовдан (21. мај)
Пренос моштију Светог оца Николаја (22. мај)
Свети равноапостоли Кирило и Методије (24. мај)
Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан
Свети Георгије рођен је крајем 3. века у Кападокији, тадашњој римској провинцији на простору данашње Турске, у хришћанској породици. Након очеве смрти са мајком се преселио у Палестину.
Већ у младости ступа у војску и доспева до високог чина у служби цара Диоклецијана. Међутим, када започиње прогон хришћана, млади трибун не крије своју веру. Отворено иступа као хришћанин, што га води у затвор, мучења и смрт.
Према легенди, Свети Георгије је, снагом молитве чинио чуда: исцељивао рањене, па и васкрсавао мртве. Његово сведочење вере је покренуло многе да пређу у хришћанство, међу њима и цареву жену Александру, а Диоклецијан је обома пресудио.
Александра је умрла на путу до губилишта, а Георгије је погубљен 6. маја 303. године.
Мотив Георгија који копљем убија аждају, која је симбол паганског зла, део је хришћанске митологије и чест иконографски приказ који осликава победу вере над злом.
У српској традицији Ђурђевдан је празник са највише очуваних обичаја, многи од њих везани су за природу и симболику здравља, плодности и обнове.
Плету се венчићи од пролећног биља и лековитих трава, који се бацају у реку, с веровањем да доносе здравље укућанима и родност пољима.
Свети апостол и јеванђелист Марко – Марковдан
Апостол и јеванђелиста Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола (ученика) Исус Христа и аутор првог Јеванђеља.
Апостол Марко је писац, по времену писања, првог Јеванђеља, које носи његово име – Свето Јеванђеље по Марку. Српска православна црква слави светог јеванђелисту и апостола Марка (Марковдан) 8. маја по Грегоријанском календару (25. април по Јулијанском календару). Обичаји и народна веровања
Српски сељак на данашњи дан није излазио на њиву јер је страховао да ће га апостол Марко оштро казнити градом, олујом и громовима који ће му уништити летину.
Срби верују и да на данашњи дан ваља одремати само ако је неко дремао и на Ђурђевдан, јер је то једини начин да се „излечи“ од спавања које би могло да га прати читаве године. Ако нисте дремали на Светог Ђорђа, немојте ни данас јер ћете целе године бити троми и поспани.
Свети Василије Острошки Чудотворац
Свети Василије Острошки био је епископ захумски и један од најцењенијих православни светитеља. Људи су и данас задивљени његовим великим делима, а када год се нађу у проблему, посебно када је реч о здрављу, утеху проналазе баш у њему.
Свети Василије рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц Серафим био игуман. После завршетка манастирске школе, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.
Вршио је службу је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића.
Преминуо је 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у највећој православној светињи – манастиру Острог у Црној Гори.
У народу се утемељно веровање да његов дух лечи болесне, а томе сведоче и бројне приче. Свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир своју причу, монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.
Свети пророк Јеремија
Свети пророк Јеремија је живео око шест векова пре Христа, иако широј јавности мање познат, и даље има значајно место у народним обичајима појединих крајева Србије.
Остао је упамћен као један од најдубљих и најтрагичнијих пророка Старог завета, а његов живот испуњен је био страдањем, одбацивањем и упорним проповедањем Божије воље народу који није желео да га слуша.
Заједно са Исаијом, Језекиљем и Данилом, убраја се међу четири велика пророка у хришћанској традицији.
Пророчанства Светог пророка Јеремије најавила су страдања Господа Исуса Христа. У једном од најпотреснијих пророчких записа Јеремија каже: „Ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знађах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више.“
На дан посвећен овом пророку, мештани села и мањих заједница чувају древна веровања која се преносе с колена на колено.
Једно од најраспрострањенијих веровања везано је за Јеремијину моћ да штити од змија отровница. Верује се да се баш на његов дан змије могу отерати из домаћег окружења, како не би правиле проблеме током летњих месеци.
Вазнесење Господње – Спасовдан
Вазнесење Господње – Спасовдан је празник који увек пада у четвртак и то шести по Васкрсу. Црква га празнује као Вазнесење Господње, један од 12 великих празника и осам Христових празника.
Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао – вазнео се – на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.
На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Пренос моштију Светог оца Николаја
Свети Никола зимски празнује се 19. децембрау знак сећања на дан свечеве смрти, а летњи 22. маја, када су светитељеве мошти 1087. године пренете из града Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији.
Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када „пада“ данашњи празник, у народу се назива и летњи Свети Никола. То је за многе породице мала слава или преслава.
И данас мошти светог Николе почивају у Барију, сада у истоименој цркви Светог Николе, коју су у његову славу подигли грађани, верујући и поштујући овог чудотворца и исцелитеља.
Према предању, сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.
Свети Никола је помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао га од глади. Сматра се заштитником морепловаца и свих путника.
Верује се да Свети Никола помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника.
Свети равноапостоли Кирило и Методије
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе.
informer.rs/nsuzivo.rs