Конференција председника парламената Европске уније и земаља кандидата, којој је један од циљева да установи како Европа може да унапреди своју безбедност настављајући процес проширења кроз блиску парламентарну сарадњу, почела је у Копенхагену, а на њој учествује и председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић.
Председница парламента је у оквиру посете Данској била гошћа на пријему који је синоћ приредио краљ Данске Фредерик Десети, а јутрос је на маргинама конференције имала билатерални састанску са председником Сената Белгије Винсентом Блонделом.
Током посете Копенхагену, Брнабић ће имати и низ других билатералних састанака са председницима парламената европских земаља.
Дискусије током два дана конференције ће се фокусирати на то како национални парламенти и Европски парламент могу подржати земље кандидате и допринети јачању демократског легитимитета ЕУ у већој и сложенијој Унији.
Водећа питања на које ће учесници покушати да дају одговоре су како ЕУ може осигурати да проширење ојача способност Уније да делује, уз очување демократског легитимитета заснованог на националним парламентима и Европском парламенту, да ли би процедуре доношења одлука у ЕУ требало прилагодити кроз већу употребу гласања квалификованом већином са циљем да се очува ефикасност у већој Унији и како парламентарна димензија може допринети том балансу.
Разговараће се и о томе како ЕУ може одржати строгу условљеност, а истовремено понудити елементе постепене интеграције који доносе видљив напредак земљама кандидатима, као и о томе како ЕУ може заштитити своје темељне вредности у будућој Унији са више од 30 држава чланица и какву улогу у том процесу треба да имају национални парламенти и Европски парламент.
Једна од тема конференције биће и то како парламенти могу да се припреме за хибридне претње које могу пореметити њихов рад и како да на њих одговоре, као и мере које могу ојачати институционалну отпорност и обезбедити континуирано функционисање парламентарне демократије под притиском, навели су организатори.
Питања на која ће учесници покушати да пронађу одговоре су како парламенти могу ојачати своју способност да у раној фази препознају и одговоре на хибридне претње, како парламенти могу да ускладе потребу за унапређеном физичком и дигиталном безбедношћу са демократским принципима отворености, транспарентности и јавне доступности.
Такође, нека од питања на која ће покушати да одговоре су какву улогу међустраначка сарадња и подељена политичка одговорност могу имати у смањењу рањивости парламената на дезинформације, поларизацију и друге облике хибридног мешања, затим како парламенти могу подржати и заштитити појединачне чланове и особље који могу бити мета узнемиравања, притисака или операција утицаја, а истовремено обезбедити да демократска дебата остане слободна, отворена и снажна.
На једној од сесија разговараће се и о кључним изазовима са којима се демократија у Европи суочава и истражиће се како и национални парламенти и Европски парламент могу ојачати демократску отпорност у условима дезинформација, технолошких промена и опадања поверења у институције.
tanjug.rs