У Скупштини Србије данас је одржано четврто јавно слушање о четири изборна закона, а посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић, који је предложио ове законе, рекао је да ће власт наставити да ствара услове да политичка утакмица буде фер и коректна и да у њој сваки актер може да кандидује свој програм и промовише га на слободан и демократски начин.
– Оно што смо могли да чујемо били су коментари које смо свакако забележили и које ћемо размотрити, да ли можемо да имплементирамо, али остаје нејасно да они људи који су нам причали да треба да усвојимо све препоруке ОДИХР-а сада о препорукама ОДИХР-а које усвајамо говоре да су козметичке, навео је Петрашиновић на крају јавног слушања.
Навео је да је било оних који су говорили да не треба усвојити препоруке ОДХИР-а, а да су у претходних годину дана истицали да х треба усвојити што пре.
– Ми смо показали заиста искрену жељу и добру намеру да мењамо изборне законе и то смо почели да радимо од 2024. године. Почели смо да радимо и раније, када смо спустили изборни цензус на 3 одсто, управо зато да бисмо омогућили што већем броју политичких чинилаца, странака и коалиција да партиципирају у парламенту, подсетио је Петрашиновић.
Истакао је да се сада уводе квалификовани бирачки одборе, који ће проћи обуке како не би било процедуралних грешака.
Посланици владајуће коалиције који су присуствовали јавном слушању, рекли су да ће подржати ове изборне законе када буду на дневном реду седнице Скупштине, док су посланици опозиције критиковали предлоге закона, тврдећи да они неће побољшати изборне услове и да их треба повући из процедуре.
Јавном слушању присуствовали су и стручњаци, грађани, самостални посланици и представници цивилног сектора, а Оливера Ковачевић из Уставног суда је имала конкретан предлог за измену Закона о Уставном суду који би, како је истакла, убрзао решавање одређених питања.
– У циљу олакшавања подношења, веће поузданости, ефикасности и економичности поступања по поднесцима, као и повећања јавности рада Уставног суда због могућности праћења предмета, договорен је пројекат између Уставног суда и Канцеларије за ИТ и Еуправу, који би требало да омогући електронско подношење поднесака суду. Да би дошло до имплементације дигитализације која се односи на подношење поднесака Уставном суду, потребно је изменити одговарајуће одредбе Закона о Уставном суду, рекла је Ковачевић и указала да треба имати у виду потребу за овим изменама.
Ковачевић је навела да неправилности у изборном поступку мора бити доказана, јер, како је навела, није на суду да се бави доказивањем.
– Само због доказане неправилности која је имала битан утицај на изборни резултат, у квантитативном и квалитативном смислу, Уставни суд може одлуком поништити цео изборни поступак или делове тог поступка, који се морају тачно означити, истакла је Ковачевић.
Када је реч о предложеним изменама и допунама Закона о Уставном суду којим се прецизира рок од три дана за достављање Уставном суду одговора надлежног органа за спровођење избора са потребним изборним актима, навела је да сматра да је прецизирање рока било неопходно, јер се по правилу сви изборни спорови сматрају хитним и додала да решење у одређеном року може бити различито тумачено и бити од утицаја на ефикасност у његовом решавању.
Када је реч о року од 20 дана да Уставни суд одлучи о захтеву за одлучивање у изборном процесу, она је указала да је примереније да тај ток буде 30 дана.
– Сматрамо да је рок од 20 дана прекратак за спровођење свих радњи и да би примереније било одредити рок од 30 дана како би Уставни суд могао спровести јавну расправу и донети коначну одлуку поводом изборног спора, рекла је Ковачевић.
Александар Јерковић из Одбора за контролу и опсервацију (ОКО), који се бави изборним мониторингом, позвао је посланике да подрже законе који су, како је оценио, почетак усвајања ОДИХР препорука, јер је, како је истакао, то доказ колико смо посвећени европском путу.
– Чули смо од представника појединих невладиних организација да су ове измене заправо козметичке. Па, с обзиром да оне имплементирају препоруке ОДИХР-а, моје питање је да ли то значи да су и препоруке ОДИХР-а биле козметичке природе, да ли то значи да су и досадашњи закони били прилично добри?, упитао је Јерковић.
Он је оценио да су ови закони јасан сигнал да је Србија увек спремна да направи корак ка већем интегритету и поверењу у изборе.
Посланица Српске напредне странке Александра Томић подсетила је на раније промене када је цензус за избор народних посланика смањен са пет на три одсто, затим је дошло до смањења броја потписа кад су у питању листе националних мањина и на крају је заступљеност жена на листама повећана са 33 одсто на 40 одсто.
– Опозиција а приори тврди да предлози неће поправити било какве изборне услове, а при томе смо питање изборних листа ипак решили на један демократски начин, рекла је Томић.
Посланик Српске напредне странке Драган Николић рекао је да ће ова посланичка група подржати измене изборних закона, све у циљу тога да изборни процес протекне у најбољем могућем реду, у демократској атмосфери.
– Јер смо сви, како год политички опредељени били, комшије, пријатељи, школски другови. Мислим да је Србији потребно да се врати у мирне воде. Србији је потребно да сви заједно у овој стварно тешкој ситуацији каква је у свету, чије реперкусије ми осећамо сваког дана, мора да иде напред, мора да буде стабилна, истакао је Николић.
Посланик ПУПС-а Ристо Костов поздравио је то што се у законима уводи обука чланова градских, општинских комисија, чланова бирачких одбора.
– Када је реч о листама националних мањина, добро је инсистирање на томе да је регистрована у регистру политичких странака као странка националне мањине, рекао је Костов.
Никола Драговић из Народне странке истакао је да је добро да се изборни закони стално унапређују и да се ради на њиховим допунама.
– Сматрам да је увођење обавезне обуке и сертификација добра нарочито за стални састав бирачког одбора, јер бирачки одбор је тај који спроводи изборе на самом бирачком месту, рекао је он и додао да сматра да би сертфикати требало да важе шест година.
Посланица Странке слободе и правде Ана Гођевац изнела је тврдњу да измене закона не решавају озбиљна питања, већ, како је рекла,“заправо помажу изборне махинације“.
Посланик из посланичке групе Народни покрет Србије – Ново лице Србије Драган Нинковић позвао је да се изборни закони повуку из процедуре, тврдећи да они неће обезбедити поштеније и праведније услове за изборе.
Јавно слушање је одржано о допуни Закона о избору председника Републике, о изменама и допунама Закона о локалним изборима, о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и о изменама и допуни Закона о Уставном суду, које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Јавна слушања су претходних дана одржана у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.
tanjug.rs