Мозак управља готово свим процесима у организму, од основних функција попут дисања и рада срца, па све до емоција, концентрације и памћења.
Управо због тога стручњаци све више пажње посвећују начину исхране и њеном утицају на менталне способности, расположење и здравље нервног система. Оно што свакодневно једемо може имати много већи ефекат на функцију мозга него што већина људи претпоставља.
Истраживања показују да одређене намирнице садрже састојке који могу допринети бољој концентрацији, учењу и очувању можданих функција током година. Неке од њих богате су омега-3 масним киселинама, друге антиоксидансима, витаминима или минералима важним за нервни систем.
У наставку су намирнице које се најчешће повезују са бољим памћењем и очувањем здравља мозга.
Риба
Када стручњаци говоре о храни за мозак, масна риба је често и то не без разлога, на врху листе. Лосос, пастрмка, туна, харинга и сардине – све су то богати извори омега-3 масних киселина. Око 60 одсто нашег мозга чине масноће, а половина њих су омега-3 масне киселине. Мозак користи омега-3 за грађу нервних можданих ћелија, а оне су неопходне за учење и памћење.
Омега-3 масне киселине такође имају и додатне предности мозак. Могу да успоре ментални пад који долази са старењме и помогне и у спречавању Алцхајмерове болести. Доказано је да је недостатак Омега-3 масних киселина повезан са сметњама у учењу, као и са појавом депресије. Нека истраживања кажу да људи који редовно једу рибу обично имају више сиве материје у мозгу, која контролише доношење одлука, памћење и емоције.
Боровнице
Боровнице и друго бобичасто воће имају бројне здравствене предности, па и оне које су важне за наш мозак. У њима је богатство антоцијанина, биљних једињења са антиинфламаторним и антиоксидативним ефектима. Антиоксиданси делују против оксидативног стреса и упале, стања која доприносе старењу мозга и неуродегенеративним болестима.
Утврђено је да се неки од антиоксиданата у боровницама акумулирају у мозгу и помажу у побољшању комуникације између можданих ћелија. Према једном прегледу 11 студија, боровнице би могле да помогну у побољшању памћења и одређених когнитивних процеса и код деце и код одраслих.
Куркума
Показало се да куркумин, активни састојак куркуме, прелази крвно-мождану баријеру. То практично значи да може директно да продре у мозак и користи тамошњим ћелијама. Ово моћно антиоксидативно и антиинфламаторно једињење првенствено је од велике користи за памћење. Ово важи и за здраве особе, али и оне са Алцхајмеровом болешћу. Такође, може да помогне у чишћењу амилоидних плакова које ову деменцију карактеришу.
Куркумин повећава ниво серотонина и допамина, а једна студија је открила да куркумин може да побољша симптоме депресије и анксиозности када се користи заједно са стандардном терапијом. Такође, појачава лучење неуротрофног фактора, што може одложити ментални пад.
Међутим, треба нагласити да већина студија користи високо концентроване суплементе куркумина у дозама у распону од 500-2.000 мг дневно. То је много више куркумина него што већина људи обично конзумира када користи куркуму као зачин.
Броколи
Броколи је препун корисних биљних једињења, укључујући антиоксиданте. Такође је веома богат витамином К, јер садржи више од 100 одсто препорученог дневног уноса (160 грама куваног броколија). Овај витамин растворљив у мастима је неопходан за формирање сфинголипида, врсте масноћа које су део можданих ћелија.
Неколико студија на старијим особама повезало је већи унос витамина К са бољим памћењем и когнитивним статусом. Поред витамина К, броколи садржи низ једињења која му дају антиинфламаторне и антиоксидативне ефекте. Они могу да обезбеде мозгу бољу заштиту од оксидативних оштећења.
Семенке бундеве
Семе бундеве садржи моћне антиоксиданте који штите тело и мозак од оштећења слободних радикала. Такође су одличан извор магнезијума, гвожђа, цинка и бакра. Цинк је кључан за ефективност нервне сигнализације, недостатак ове супстанце повезан је са многим неуролошким стањима, укључујући Алцхајмерову болест, депресију и Паркинсонову болест. Магнезијум нам је неопходан за учење и памћење. Низак ниво магнезијума је присутан код многих неуролошких болести, као што су мигрена, депресија и епилепсија.
Мозак користи бакар да контролише нервне сигнале. А када су нивои бакра поремећени, постоји већи ризик од неуродегенеративних поремећаја, као што је Алцхајмерова болест. Недостатак гвожђа се често карактерише можданом маглом и оштећеном функцијом.
Орашасти плодови
Истраживања су показала да конзумирање орашастих плодова може да побољша маркере здравља срца, а здраво срце је повезано и са здравим мозгом. Једна студија је довела у везу редовну конзумацију орашастих плодова и мањи ризик од когнитивног пада код старијих особа. Друга студија из 2014. је открила да су жене које су редовно јеле орашасте плодове током неколико година, имале оштрије памћење у поређењу са контролном групом.
Више хранљивих састојака у орашастим плодовима, као што су здраве масти, антиоксиданси и витамин Е, објашњавају ове корисне ефекте. Витамин Е штити ћелије мозга од оштећења слободних радикала.