Поводом маја, месеца борбе против рака мокраћне бешике, Удружење пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уро такт“, заједно са стручњацима, покреће кампању „Глас пацијената, лек по нашој мери“, саопштено је данас из тог удружења, које истче да је имунотерапија у фокусу савременог лечења карцинома мокраћне бешике.
Пацијенти са карциномом мокраћне бешике у Србији годинама су чекали савремене терапијске опције које су у многим земљама већ постале део стандардног лечења, а данас, када су направљени важни помаци у унапређењу лечења, пацијенти и лекари упозоравају да борба не сме да стане, јер и даље велики број оболелих чека своју шансу за савременије лечење.
Поводом маја, месеца борбе против рака мокраћне бешике, Удружење пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уро такт“, заједно са стручњацима, покреће кампању „Глас пацијената, лек по нашој мери“, са циљем да се јавности скрене пажња на ову често занемарену болест, али и на изазове са којима се пацијенти суочавају током лечења.
Иако се о карциному мокраћне бешике ретко говори, процењује се да у Србији свакога дана седам особа добије ову дијагнозу.
Годишње оболи око 2.500 људи, док више од 1.000 пацијената премине. Болест се три пута чешће јавља код мушкараца, а додатни проблем представља чињеница да у раним фазама често пролази без јасних симптома, због чега се код великог броја пацијената открива тек када болест узнапредује.
– Годинама уназад пацијенти оболели од карцинома мокраћне бешике у Србији суочавали су се са ограниченим могућностима лечења у односу на савремене терапијске стандарде који се већ примењују у многим земљама. Зато је важно што је у међувремену држава омогућила доступност нових терапијских опција за пацијенте са мишићно-инвазивним карциномом бешике, која представља савремен приступ лечењу и може да продужи време без прогресије болести и допринесе бољем квалитету живота пацијената, истиче Марко Ђурић, председник Удружења пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уро такт“.
Како је додао, циљ Удружења је да се отвори простор за континуитет у унапређењу лечења карцинома мокраћне бешике у Србији, како би иновативне терапије биле доступне пацијентима кроз различите фазе болести, у складу са клиничким индикацијама и индивидуалним потребама.
– Верујемо да заједничким дијалогом пацијената, лекара и институција можемо допринети томе да све више пацијената добије правовремену и адекватну терапију, рекао је Ђурић.
Стручњаци упозоравају да пушење представља један од најзначајнијих фактора ризика за развој карцинома мокраћне бешике, док додатни ризик носе професионална изложеност хемикалијама, хроничне инфекције и иритације мокраћне бешике, поједини лекови и медицински третмани, као и генетска предиспозиција.
– Рак мокраћне бешике је агресивна болест која се тешко лечи и има лошу прогнозу. Брзо може да напредује и да даје метастазе. Као и са свим осталим малигним болестима, рана дијагноза знатно побољшава шансе за успешно излечење. Из тог разлога, крв у урину представља јасан сигнал да би требало посумњати на рак мокраћне бешике. Па ипак, кад људи примете такву промену, обично буду у великом страху и не траже лекарску помоћ, истакао је проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије.
Према његовим речима, тотална хематурија, односно комплетно крвав урин је сигуран знак који може да укаже на ову болест.
Карактеристично је, каже, да се овакав урин не јавља свакодневно, већ повремено, код неких особа једном у два месеца, а изостанак бола је још један од разлога због ког пацијенти не траже лекарску помоћ.
– Хроничне инфекције уринарног тракта могу да буду потенцијални етиолошки чионици за настанак тумора мокраћне бешике. Најзад, и опструкција, односно бол у неком делу уринарног тракта могу да укажу на ову болест. Стога, комбинација ране дијагнозе, ефикасне хирургије и нових терапија улива наду да ћемо у будућности успешно излечити већи број болесника са овом малигном болешћу, објашњава др Џамић.
Новом листом лекова, која се издаје о трошку осигурања и која ће по најави надлежних ускоро почети да се примењује, пацијентима у Србији први пут биће доступна савремена терапијска опција у неметастатском стадијуму карцинома мокраћне бешике, тачније за ресектабилни мишићно-инвазивни карцином, наводе из Удружења.
Ова одлука представља важан искорак у лечењу, јер омогућава примену иновативног терапијског приступа у ранијој фази болести, када су шансе за контролу и исходе лечења значајно веће, и тиме отвара нову могућност за пацијенте који до сада нису имали ову опцију на располагању.
– Мишићно инвазивни карцином мокраћне бешике чини приближно четвртину новодијагностикованих случајева и због значајно већег ризика од локалне прогресије и удаљеног метастазирања. Основна терапија мишићно инвазивног карцинома бешике без удаљених метастаза је операција. Код ових болесника одстрањује се најчешће цела мокраћна бешика и придружени лимфни чворови, како би се побољшала прогноза ових болесника и смањила могућност касније појаве удаљених метастаза, објашњава др Весна Стојановић, онколог интерниста у Универзитетском Клиником центру Ниш.
Како каже, пре самог хируршког лечења потребно је спровести такозвану неоађувантну терапију која је до скоро подразумевала само примену хемиотерапије на бази платине.
Др Стојановић додаје да је од прошле године стандард у свету спровођење комбинације хемиотерапије на бази цисплатине и имунотерапије, након тога се спроводи оперативно лечење, а када се уклони мокраћна бешика, пацијент наставља још осам циклуса имунотерапије која има за циљ потпуно уништење евентуалних клонова малигних ћелија.
– Комбинација хемиотерапије и имунотерапије може довести до потпуног нестанка тумора и значајног смањења ризика од појаве метастаза. Ова терапија је препозната као нови стандард лечења инвазивног карцинома мокраћне бешике, у водичима водећих уролошких и онколошких удружења као једина терапија која је довела до значајног побољшања времена без прогресије болести и укупног преживљавања пацијената уз прихватљиве нежељене ефекте и очуван квалитет живота. Лек ће ускоро бити на листи РФЗО. Очекујемо ову терапију која је по водичима изменила исходе у овој веома агресивној болести, наводи она.
Како напомињу из Удружења пацијената, ови помаци су важни и охрабрујући, али пацијенти очекују да се развој савременог лечења настави и у наредном периоду, како ниједан пацијент не би остао без могућности за адекватну терапију.
– Имунотерапија је у свим онколошким терапијским водичима добила заслужено место у лечењу карцинома мокраћне бешике како у најранијој фази болести, тако и у узнапредовалој, метастатској фази. Стандард лечења метастатског карцинома мокраћне бешике је примена хемиотерапије која даје добар терапијски одговор код 70 одсто оболелих, наводи прим. др сци. мед. Сузана Матковић, онколог у Институту за онкологију и радиологију Србије.
Нажалост, указује она, почетно добар одговор на хемиотерапију није дуготрајан, 9-12 месеци.
Према њеним речима, примена имунотерапије након хемотерапије у лечењу метастатског карцинома мокраћне бешике, тзв. терапија одржавања, данас представља стандард савремене онкологије, јер само хемотерапијско лечење више није довољно оптимално за ове пацијенте.
– Увођење имунотерапије у фази одржавања, на основу клиничких студија, значајно продужава преживљавање. Омогућава пацијентима да живе дуже и квалитетније. Клиничке студије показују значајно одлагање прогресије болести и смањење ризика од смрти за око 25 одсто, што је потврђено и у пракси где око 20 одсто пацијената нема прогресију болести ни две године након почетка терапије, каже др Матковић.
Како објашњава, код одређеног броја оболелих може се регистровати и потпуно повлачење болести.
– Током последњих година пацијентима у Србији доступни су бројни иновативни лекови, али имунотерапија за метастатски карцином мокраћне бешике још увек није на позитивној листи. Нада свих који су укључени у лечење пацијената са карциномом мокраћне бешике је да ће се, поред најављеног стављања на листу имунотерапије за рани стадијум овог карцинома у оквиру периоперативне терапије, на позитивној листи наћи и имунотерапија која се примењује у метастатској фази болести, каже др Матковић.
У оквиру кампање биће потписана и Декларација „Глас пацијената: лек по нашој мери“, документ који ће окупити представнике пацијената и стручну јавност са циљем да се укаже на потребу континуитета у унапређењу лечења и доступности савремених терапијских опција за пацијенте у свим фазама болести, наводи се у саопштењу Удружења.
tanjug.rs