На данашњи дан 337. године умро је римски цар Константин I Велики, један од најзначајнијих владара у историји Европе и први римски цар који је прихватио хришћанство.
Константин Велики рођен је у античком Наисусу, данашњем Нишу, који је у то време био важан војни, трговачки и административни центар римске провинције Горња Мезија.
Антички Наисус већ почетком III века добија статус муниципијума и право самоуправе, а централно градско језгро налазило се на простору данашње Нишке тврђаве. Остаци тог периода и данас су видљиви унутар Тврђаве, кроз Лапидаријум, античке терме, античку улицу и палату са октогоном.
Константин је рођен као син римског официра високог ранга Констанција Хлора и Јелене, касније познате као царице Јелене. Детињство је провео у Наисусу, где је стекао образовање и војну обуку, али и упознао хришћанство, које ће касније обележити његову владавину.
Током владавине од 306. до 337. године, Константин Велики оставио је дубок траг у светској историји. Године 313. донео је Милански едикт, којим је хришћанима дата слобода вероисповести, а 325. године сазвао је Први васељенски сабор у Никеји.
Остао је упамћен и као оснивач Цариграда, будуће престонице Византијског царства.
Иако је касније напустио свој родни град, Константин није заборавио Наисус. Као цар, украсио је град и у његовој близини подигао раскошну царску резиденцију Медијану, једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији.
Као први хришћански цар и велики добротвор цркве, након смрти је канонизован, а Српска православна црква га заједно са његовом мајком Јеленом слави 3. јуна.