Српска православна црква и њени верници данас молитвено обележавају дан посвећен Светим равноапостолним Ћирилу и Методију, свесловенским просветитељима који су својом божанском мудрошћу и неуморним трудом извели словенски род из таме незнања на светлост писмености и вере Христове.
Рођена у Солуну, у дому знаменитих родитеља Лава и Марије, света браћа од ране младости беху предодређена за велика дела. Старији Методије, најпре високи царски чиновник, након десет лета службе међу Словенима, спознао је испразност световне славе, те се повукао у тишину горе Олимп, предавши се монашком подвигу. Ту му се убрзо придружио и млађи брат Константин, потоњи Ћирило, који је због своје непревазиђене учености и даровитости у Цариграду прозван Филозофом. Њихов пут био је поплочан искушењима, од мисије међу Хазарима, где су силом речи утврдили веру православну, до историјског позива кнеза Растислава да крену пут Велике Моравске.
Уздајући се у помоћ Вишњега, света браћа су пре поласка саставила словенску азбуку, прва слова којима ће се славити име Божије на језику народа. Преводећи свете књиге са грчког на старословенски, Ћирило и Методије су у Моравској поставили темеље националне цркве и писмености. Њихова мисија наишла је на снажан отпор оних који су сматрали да се Јеванђеље може проповедати само на три „света“ језика, али су браћа пред самим папом у Риму успела да одбране право Словена да Бога славе својим гласом и писмом.
Иако крхког здравља, Ћирило је у Риму примио монашки постриг и убрзо се упокојио, оставивши брату у аманет да настави њихово заједничко дело. Методије, постављен за архиепископа панонско-моравског, проћи ће кроз године тамновања и прогона од стране немачких бискупа, али пламен који су запалили нико није могао угасити. До последњег даха утврђивао је веру међу словенским живљем, пре него што се 885. године придружио брату у небеским дворима.
Након њихове смрти, ученици светих просветитеља, предвођени Климентом и Наумом, пребегли су на југ, у пределе Охрида, где су створили најјаче огњиште словенске писмености. Данас народна веровања опомињу да се на овај празник не ваља прихватати тешких кућних послова, прања веша нити усисавања, већ се ваља посветити духовном уздизању. Обичај налаже да деца и студенти на овај дан читају књиге, како би им благодат светих учитеља подарила успех у учењу током целе године.
Дан светитеља завршава се искреном молитвом која ођекује кроз векове:
-Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.
кurir,rs