Председник СНС и саветник председника Републике Милош Вучевић изјавио је да се на основу текста Миле Пајић „Како си нас уништио Караџићу Вуче“ види несумњив утицај ментора Динка Грухоњића, као и целог духа који је креиран у круговима појединих професора са Филозофског факултета у Новом Саду.
Он је у ауторском тексту за Вечерње новости анализирао текст Миле Пајић, наводећи да је реч о потпуном незнању и дефициту основног образовања, па чак и одсуству елементарног поштовања.
„Сам текст, посматран са становишта стила и аргументације, реално је у домашају несвршеног студента, произашлог из лабораторије кадрова једног, по много чему сумњивог доктора наука и још сумњивијег професора, кога је говор мржње против државе у којој живи ‘прославио’, а који нам је познат као Динко Грухоњић. Какав ментор такав и студент!
У самом стилу писања, види се несумњив утицај ментора Грухоњића, али и целог духа који је креиран у круговима појединих професора са Филозофског факултета у Новом Саду“, навео је Вучевић у ауторском тексту.
Додао је да је добро познато правило које важи годинама да млади који желе да заврше журналистику и притом да се запосле као новинари у одређеним медијима, морају да прођу обуку, односно, менторство „проф. Динка“.
„Поменути професор, докторирао је ‘као врло млад’, у својој 46. години на невероватно докторабилну тему: Однос новинарских жанрова на традиционалном радију и радију на интернету. Овај научни радник, примера ради, објавио је рад (не могу рећи ни стручни, ни научни), под називом: Политички графити екстремног национализма као пропагандни медији у Новом Саду, Европској престоници културе. Коментар је сувишан”, рекао је Вучевић.
Вучевић је рекао да оптужена Пајић није ни хероина ни млада партизанка, подсећајући да се налази у егзилу и да је за њом расписана национална потерница у вези са кривичним делом из члана 309 Кривичног законика, као и да је недоступна органима гоњења Републике Србије, због чега ће јој се можда судити у одсуству.
„Бег у суседну, гле чуда Хрватску, ствар чини додатно сумњивом у погледу одговорности оптужене Пајић. За њену судбину, њени се налогодавци из реда професора, који су заправо стварне вође побуне адолесцената, нису много потресли.
Гурнули су децу да остварују њихове политичке и економске циљеве, опет ко зна за чији рачун“, указао је Вучевић.
Вучевић је навео да деца имају право на своје мишљење, колико год оно било погрешно, али да деца као и сви остали немају право да чине кривична дела, а то су заборавили да кажу оптуженој активисткињи Пајић њени професори Грухоњић и други попут веселог Кишјухаса.
„Ваља ипак напоменути да болно незнање и узнемирујући степен необразованости, који тако снажно произлазе из текста једне студенткиње, указују на дубоку и заиста искрену увереност ауторке у изврсност сопствених речи, на својеврсно самоодушевљење једноставношћу и очигледношћу ‘истина’ о којима се збори.
Она нема дилеме у својим ставовима и не оставља простор да мало поразмисли, не дај Боже да можда и греши. Утисак је када се текст прочита, да се ради о једном галиматијасу неповезаних мисли, лишених закључака, каузалности, па у крајњој линији и смисла“, рекао је Вучевић.
Додао је да је у тексту реч о потпуном незнању и дефициту основног образовања, па чак и одсуству елементарног поштовања, односно мржњи, која увек иде са незнањем руку подруку.
„Стога овај текст ваља посматрати као индикатор, као лакмус папир на основу кога можемо проценити степен одсуства било какве форме критичке мисли, базичног здравог разума и минималног историјског, антрополошког, етнолошког, политиколошког, социолошког, филозофског и сваког другог образовања код оних, који га са било каквим привидом озбиљности уопште разматрају и прихватају.
Јер, сасвим је довољно чак и успутно консултовати литературу која обрађује питања националног идентитета, традиције и духовног наслеђа, колективног памћења, културе сећања, изградње нација, значаја митова и других феномена и процеса од значаја за разумевање историје, стварности и политичког живота, којих се ауторка тако површно, плитко, инфантилно и потпуно стихијски дотиче у свом тексту, да би се разумела дубина недораслости, неспремности и некомпетентности дотичне студенткиње за бављење овим темама“, рекао ие Вучевић. Указао је да текст ништа квалитетно не може рећи о ауторки, сем да се ради о крајње исподпросечно образованој особи средње стручне спреме са јасно израженом склоношћу ка гротескној претенциозности и ни у чему утемељеној, карикатуралној охолости у промишљању.
„Међутим, овај скуп насумичних и произвољних ставова о националној историји, култури и идентитету, може нам послужити као врстан инструмент за самоидентификацију идеолошких, лоботомизираних квазиинтелектуалаца у нашем друштву“, навео је Вучевић.
Он је рекао и да се сваки пут поново изненади са коликом мржњом појединци из нашега рода, гледају на Србију и Србе и да је јасно да су то ставови једне „анархолибералне, југословенско – бољшевичке идеологије“, као и да је основне правце тог деловања задао ментор професор Грухоњић.
„Али да кнеза Лазара, Косовску битку и Вука Караџића доводиш у везу са силовањем, паљењем и убијањем и деведесетим годинама, то је заиста богохулно.
Да оптужиш свој народ да је неку земљу натопио крвљу, да су ти одвратни сви српски обичаји, чак и кад се ти исти Срби рађају и праве свадбена весеља, е то је већ за разговор и посматрање од оних који су се за то школовали.
То указује на мржњу према свом народу и својој држави и реално, зашто се онда против исте тако омражене земље не би извршило кривично дело – Позивање на насилну промену уставног уређења.
Мржња је свакако почетак претпоставке извршења кривичног дела било које врсте“, навео је Вучевић. Према његовим речима, то је мржња „грухоњићевског типа“ и да би о томе требало да размисле сви они који су јуришали у обојеној револуцији на своју сопствену државу Србију, на своју полицију, војску и цркву.
„Када су рушили и фекалијама поливали Градску кућу у Новом Саду, када су палили људе у страначким просторијама СНС и када су са барјацима са ликом Господа и спаса Исуса Христа, јуришали на тај исти Филозофски факултет, када су са земљом сравнили мрске тракторе у Београду, када су са Пицулом, који на годишњицу ‘Олује’ објављује своју слику са шмајсером, сеирећи над српском трагедијом, правили планове о револуцији и када су у заносу те исте револуције изманипулисани, слично као и некада у царској Русији за време Октобарске револуције, извикивали – сва власт пленумима!“, навео је Вучевић.
Истакао је да је потребно да се свако од нас пред огледалом погледа да би једном за свагда сами са собом рашчистили да ли ћемо бранити Србију или ћемо је рушити, као и да је то једина линија поделе. „Мене да воде не могу ни Грухоњић ни оптужена Пајић.
Мене ће увек водити Србија! Остаје ми да молим народ наш и Господа Бога да остане народ Лазара и Светог Саве. Да се дичи својом ћирилицом, да се рађа и на свадбама весели и да остане то – народ српски. Све остало је наш потпуни хаос и нестанак. Опрости им Боже, не знају шта раде“, рекао је Вучевић.
tanjug