Инфлација је и даље под контролом, али раст цена нафте и сукоби на Блиском истоку доносе нову неизвесност
Народна банка Србије (НБС) одлучила је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, док су непромењене остале и каматне стопе на депозитне олакшице (4,5 одсто) и кредитне олакшице (7 одсто).
Одлука је донета у тренутку када инфлација у Србији и даље остаје у границама циља, али се истовремено појављују нови ризици који долазе из међународног окружења, пре свега због раста цена енергената и сукоба на Блиском истоку, пише Блиц.
Шта то значи за грађане?
За већину грађана ова одлука значи да за сада нема додатног притиска на камате за кредите, али ни наговештаја скорог појефтињења задуживања.
НБС оцењује да се инфлација тренутно креће у очекиваним оквирима. У априлу је износила 3,3 одсто, што је више него у марту када је била 2,8 одсто. Главни разлог за убрзање био је раст цена нафте на светском тржишту, који се прелива и на домаће цене горива.
Како наводе из централне банке, поскупљење горива било би још израженије да држава није интервенисала смањењем акциза и коришћењем робних резерви.
Упозорење због цена нафте
Посебну забринутост изазива ситуација на Блиском истоку и проблеми у транспорту кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих енергетских коридора на свету.
Раст цена нафте не утиче само на гориво. Он повећава трошкове производње, транспорта и пословања, што касније може да доведе до раста цена хране, робе широке потрошње и услуга.
У НБС процењују да би инфлација могла да остане у границама циља до септембра, али да би крајем ове и почетком наредне године могла привремено да пређе горњу границу дозвољеног опсега.
Када би инфлација могла да почне да пада?
Према пројекцијама централне банке, под условом да енергетска криза не потраје дуго, инфлација би требало да почне да успорава током наредне године и да се средином 2027. врати у жељене оквире.
Томе би требало да допринесу:
– рестриктивна монетарна политика НБС,
– слабљење глобалних трошковних притисака,
– спорији раст зарада,
– стабилизација цена енергената на светском тржишту.
Привреда Србије наставља да расте
Упркос изазовима, српска економија бележи раст.
Према подацима Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ Србије у првом тромесечју 2026. године порастао је за 3,2 одсто, што је више од првобитних процена.
Позитивни резултати забележени су и у индустрији, трговини и туризму, док додатни подстицај привреди стиже кроз велике инвестиционе пројекте повезане са програмом Експо 2027.
Истовремено, кредитна активност наставља да расте. Кредити привреди и становништву у априлу су забележили међугодишњи раст од чак 17,1 одсто.
НБС поручује: Спремни смо да реагујемо
Из централне банке наглашавају да пажљиво прате ситуацију на глобалном тржишту енергената и могуће последице по домаћу економију.
Уколико раст цена нафте почне снажније да утиче на остале цене и инфлациона очекивања грађана и привреде, НБС поручује да ће користити све расположиве инструменте како би очувала ценовну стабилност.
Оно што грађане тренутно највише занима
За сада нема нових повећања камата, нема наговештаја ванредних мера и нема промена за постојеће кориснике кредита. Међутим, порука Народне банке Србије је јасна – наредни месеци у великој мери зависиће од развоја ситуације на светском тржишту нафте и геополитичких прилика.
После неколико година борбе са инфлацијом, грађани су посебно осетљиви на свако ново поскупљење. Управо зато ће кретање цена горива и енергената у наредном периоду бити један од кључних фактора који ће утицати на трошкове живота у Србији.
alo.rs/nsuzivo.rs