У Нишу је данас, поводом Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, одржана конференција „Сигурна и достојанствена старост“, а министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић рекла је да Србија активно учествује у међународним иницијативама усмереним на промоцију, заштиту и уживање људских права старијих особа.
– Радимо на изради годишњег Националног извештаја о напретку у имплементацији Мадридског међународног плана акције о старењу, додала је она.
Навела је да то представља прилику да се сагледају постигнућа, изазови и правци даљег деловања у области активног и здравог старења, међугенерацијске солидарности и доступности услуга старијим особама.
– Додатно, Србија као чланица УН даће свој допринос текућој изради Конвенције УН о људским правима старијих особа, рекла је Жарић Ковачевић.
Она је навела да подаци међународних организација говоре да је само током претходне године свака шеста особа у свету старија од 60 година искусила неки облик злостављања.
Жарић Ковачевић је навела да је стварни број вероватно и већи, јер многи случајеви остају непријављени.
– Насиље није увек видљиво. Оно није само физичко, већ може бити и психолошко и економско, а може се испољити и кроз занемаривање у односу. Зато не смемо затварати очи пред овим проблемом и морамо створити окружење у којем ће свака старија особа знати да није сама и да институције стоје иза ње, навела је министарка.
Додала је да Министарство, у сарадњи са другим институцијама, наставља да ради на креирању политика које ће омогућити активно, здраво и безбедно старење.
– Поред Стратегије о здравом и активном старењу, нова Стратегија демографског развоја Србије за десетогодишњи период 2026-2036. године, која је у изради, посветиће посебну пажњу квалитету живота старијих грађана, развоју услуга подршке и јачању механизама заштите, нагласила је Жарић Ковачевић.
Она је рекла да би посебну пажњу требало посветити борби против усамљености и социјалне изолације старијих особа које стварају озбиљне ризике по физичко и ментално здравље, и да је важно градити друштво у којем су старији видљиви, укључени и поштовани.
Нагласила је и важност развоја услуга подршке у заједници као што су помоћ у кући, дневни центри, саветовалишта, геронтолошки сервиси и програми међугенерацијске сарадње.
– Србија, као и већина европских земаља, пролази кроз дубоке демографске промене, које се огледају у чињеници да више од 22 процената нашег становништва има више од 65 година, као и да је просечна старост грађана 44 године. Реч је о подацима који нас подсећају на то да морамо да имамо одговорност према генерацијама које су градиле наше породице, заједнице и државу, истакла је министарка.
Конференцију „Сигурна и достојанствена старост“ организовало је Министарство за бригу о породици и демографију у сарадњи са Сигурном кућом у Нишу.
tanjug.rs