Једна од највећих тренерских каријера у историји европске кошарке завршена је у недељу у Минхену. Светислав Пешић, легендарни стручњак из Пирота, последњи пут је предводио екипу са клупе, ставивши тачку на 44 године дугу тренерску причу испуњену трофејима, медаљама и генерацијама играча које је створио.
Опроштај није имао филмски крај. У одлучујућој петој утакмици финала немачког првенства Бајерн је на свом паркету поражен од берлинске Албе резултатом 84:81, иако је на полувремену имао великих 20 поена предности (47:27). Берлинци су направили велики преокрет, освојили титулу шампиона Немачке, а Пешићу ускратили последњи трофеј у каријери.
Ипак, један пораз не може да избрише оно што је Кари градио више од четири деценије. Од првих кошаркашких корака у родном Пироту, преко играчких дана у Партизану и Босни, па до европских и светских врхова као тренер, Пешић је оставио неизбрисив траг у српској и светској кошарци.
Каријеру је започео на клупи сарајевске Босне 1982. године, а убрзо је са јуниорском репрезентацијом Југославије створио генерацију за историју. Бормио 1987. године и светско злато које су освојили Владе Дивац, Тони Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић и саиграчи, остало је један од најлепших тренутака југословенске кошарке.
Са репрезентацијом Немачке освојио је сензационалну титулу првака Европе 1993. године, док је са Југославијом стигао до европског злата у Истанбулу 2001. и светске титуле у Индијанаполису 2002. године. Управо је освајање света на америчком тлу заувек уписало његово име међу бесмртне великане овог спорта.
На клупском нивоу освојио је Евролигу са Барселоном, низ националних првенстава и купова, а где год је радио остављао је печат човека који не ствара само победничке екипе, већ и велике играче.
У другом мандату на клупи Србије вратио је национални тим у сам врх светске кошарке. Освојио је сребро на Светском првенству и бронзу на Олимпијским играма.
Познат по бритком језику, јасним ставовима и безрезервној посвећености кошарци, Пешић је током целе каријере остао веран принципима које је често понављао. За њега компромис није постојао – како је знао да каже, „јагње мора да буде из Пирот, а медаља златна“.
После готово 45 година рада, 23 освојена трофеја и безброј великих утакмица, Кари је спустио таблу и последњи пут напустио тренерску клупу.
pirotskevesti.rs