Црква Светог Пантелејмона у Нишу, сматра се црквом са најдужим континуитетом вршења хришћанског богослужења у нашем граду. То је прва црква подигнута после ослобођења Ниша од Турака 1878. године.
Налази се на десној обали Нишаве, у насељу „Јагодин мала“ и ширем делу града које је по овој цркви понело назив „Пантелеј“, у истоименој градској општини.
Задужбина Стефана Немање и место историјског сусрета са царем Фридрихом Барбаросом
Стара манастирска црква Светог Пантелејмона обновљена је у крајем XII веку заслугом великог жупана Стефана Немање, када је Ниш био српска привремена престоница државе Рашке (1183-1190). Том приликом црква је проширена и богато украшена, како споља тако и изнутра, па је својим изгледом стала раме уз раме са најзначајнијим Немањиним задужбинама. У житију Стефана Немање, које је написао његов син Стефан Првовенчани, ова светиња помиње се као један од најлепших и најзначајнијих манастира тог доба, упоредив са манастиром Студеницом. Посебно место у историји црква заузима због сусрета који се одиграо јула 1189. године у њеној порти. Тада је Стефан Немања дочекао немачког цара Фридриха I Барбаросу, који је са својом војском пролазио кроз Србију на путу ка Јерусалиму, у Трећем крсташком походу.
О том догађају сведочи и немачки хроничар Дитеполд фон Берг, који је забележио да је српски владар приредио свечан дочек, уз богате дарове и гостопримство, док је цар Барбароса узвратио истом мером. После османског освајања Ниша 1386. године манастир Светог Пантелејмона је разорен. Након ослобођења града од Турака 1878. године постављен је камен темељац за изградњу нове цркве, недалеко од старе Немањине задужбине, поред извора за који се веровало да има лековита својства, док се данас на њеном месту налази чесма, подигнута 1920. године о чему сведочи и плоча дародаваца.
Изградња нове цркве после ослобођења од Турака
Камен темељац за изградњу нове цркве Светог Пантелејмнона постављен у априлу, пред Ускрс, а била је завршена на Марковдан, 8. августа 1878. године. Ова црква је била скромних димензија, са полукружном апсидом, засвођена полуобличастим сводом и скоромних архитектонских вредности. Када је завршена, имала је трем са стубовима, који је касније зазидан. Овај трем је споменуо и Феликс Каниц у свом пропутовању кроз Ниш 1889. године. Првобитни звоник је био подигнут од дрвета, са звоном преузетим из турске сахат куле, која се налазила у нишкој Тврђави, поред Београдске капије, на месту откривених остатака римских терми. Три деценије касније, 25. априла / 8. маја 1928. године за време владавине краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александра I Карађорђевића и епископа нишког Доситеја, подигнут је данашњи велепни звоник, што је и обележено мермерном плочом са именима дародаваца за његово подизање.
Најстарији живопис је настао између два светска рата. Аутор зидних уљаних фресака је био Ђорђи Јако Зографски из маћедонског села Галичника и Душан Милачић из Ниша.
Насеље Пантелеј је са црквом био омиљено излетиште Нишлија у периоду после ослобођења од Турака, а данас се у његовој порти одржава чувени Пантелејски вашар, чувајући традицију народних сабора и обележавања празника Св. Пантелејмона, који се празнује 27. јула по јулијанском, 9. августа по грегоријанском календару.
Kao значајан споменик културе и црквеног градитељства, стављена је под заштиту закона 1990. године.
snagajuga.rs