Пре него што је турцизам „кашика“ постао део свакодневног говора, у српском језику постојао је стари словенски назив који је данас готово заборављен.
Српски језик кроз векове је прихватао речи из различитих језика, па су многе позајмљенице временом постале толико уобичајене да се данас сматрају саставним делом свакодневног говора. Међу њима се посебно издвајају турцизми, а једна од најраспрострањенијих речи свакако је кашика.
Назив потиче од турске речи „kaşık“, која је у време Османског царства ушла у српски језик и задржала се до данас. Због вишевековног историјског утицаја, велики број турских израза постао је део свакодневног вокабулара на овим просторима.
Како се некада говорило?
Пре него што је назив „кашика“ постао општеприхваћен, у појединим крајевима користила се реч ложица, стари словенски израз који се доводи у везу са глаголима „заложити“ и „јести“.
Иако је данас готово нестала из употребе у Србији, исти корен сачуван је у бројним словенским језицима.
Слични називи и данас постоје у словенским језицима
Руски и украјински користе реч ложка, у словачком језику постоји lyžička, у пољском łyżka, у чешком lžíce, док се у македонском и данас може чути назив лажица.
Због тога реч ложица представља део старијег словенског језичког наслеђа и, иако је ретко ко данас користи, она није погрешна нити непозната у историји српског језика.
24sedam.rs