У Мркоњић Граду данас ће бити одржана централна церемонија обележавања Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“, у којој је протерано 220.000 Срба, а око 2.000 убијено.
Србија и Републиска Српска (РС) и ове године заједно одају пошту жртвама прогона у „Олуји“.
Хрватска војно-полицијска операција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима Документационо информационог центра „Веритас“, у „Олуји“ је са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а више од 1.900 их је убијено, при чему су почињени бројни злочини.
Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата.
Војна дејства су почела у 5.00 часова ујутро 4. августа, жестоким дејствима артиљерије и ракетних јединицана дуж читаве линије фронта. Прва линија одбране Војске Републике Српске Крајине померена је, односно пробијена, на више места, продором у дубину РСК.
У поподневним односно вечерњим сатима започела је евакуација цивила, преко Срба и Двора.
Сутрадан, 5. августа, око поднева, објављено је да су хрватске трупе ушле у Книн.
Тог дана заузет је простор већег дела далматинске загоре који је улазио у састав РСК, осим Книна, Дрниш, Бенковац, на простору Лике Плашки, али и Дубица у Банији.
Линије код Слуња пробијене су 6. августа. Тада долази до спајања трупа Хрватске са такозваним Хрватским вијећем одбране, односно војском Хрвата БиХ, као и са Петим корпусом Армије БиХ, односно муслиманским снагама.
Тиме је простор РСК пресечен, а истог дана заузета је Петриња у Банији, док је после озбиљнијег отпора те вечери пала и Глина.
Војнић, Топуско, Лапац пали су 7. августа.
Тог дана у 18.00 часова Гојко Шушак, тадашњи министар одбране Хрватске објавио је да је операција „Олуја“ окончана.
Бројни цивили који се нису повукли страдали су. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, на простору сектора „Југ“ остало је 4.051 лице, од чега је убијено око 600, не рачунајући војна лица.
Савет безбедности ОУН донео је Резолуцију бр. 1009 10. августа 1995. године, којом је од Хрватске тражена заштита цивила и њихове имовине, као и кажњавање оних који су починили злочине.
Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање колона избеглица, а најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа усмртио 10 особа, међу њима четворо деце, а рањено је више од педесет цивила, међу којима мноштво деце.
У прихвату избеглих посебно су се тада истакли грађани Приједора и Бања Луке.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако светски експерти за ту област сматрају да је та операција имала све карактеристике геноцида.
Србија и Република Српска заједнички обележавају страдање српског народа у „Олуји“ од 2014. године, а у Приједору је 2023. године годишњица „Олује“ први пут обележена у Републици Српској.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је раније да је избор локације за овогодишњу централну церемонију симболичан и важан, јер је Мркоњић Град место које је претрпело језива разарања и погром.
tanjug.rs