Библиотека „Вук Караџић“ у Алексинцу одавно није само место на које се долази по књигу. Кроз рад са децом и младима, књижевне програме, радионице, конкурсе, промоције и друге културне садржаје, ова установа има важну улогу у стварању читалачких навика и приближавању културе новим генерацијама.

Са традицијом дугом више од века и по, Библиотека „Вук Караџић“ представља једну од значајних културних установа у Алексинцу. Почеци библиотекарства у граду везују се за 1866. годину, док данашња библиотека располаже фондом од око 100.000 књига.

– 160 година рада једне библиотеке је нешто чиме се ја као директор те установе лично поносим, а и људи који раде овде су поносни што раде у библиотеци која траје 160 година. Поред Српске православне цркве и Аликсиначке гимназије, библиотека је трећа установа која је са најдужим стажом, најдужим радом у општени Аликсинац. Почела је као Читаоница, да би прерасла у библиотеку, која на данашњи дан броји преко 100 000 библиотечких јединица, има 1 800 чланова, од којих су 80% млади, каже Војкан Поповић, директор библиотеке „Вук Караџић“ у Алексинцу.

Посебно место у њеном раду заузимају најмлађи читаоци. Посете деце и ученика библиотеци прилика су да се они од најранијег узраста упознају са светом књиге, али и да библиотеку доживе као простор у којем могу да уче, истражују, разговарају и стварају.

– Није тачно да деца не читају. Ми смо нашли начин да деци приближимо књигу. Библиотека, Алексинац, има ту привилегију да има библиобус.
Наиме, на територији Алексинца има 70 села, а ми смо библиобусом успели да покријемо 40. Тако смо деци у тим селима довели библиотеку на ноге и приближили књигу, јер нису у могућности да по њу долазе у централну библиотеку. Сада имамо 400 чланова на селу и они су нам најредовнији читачи. Поготово зими. Волео бих када бисте могли да видите учионицу са три ђака, који на прозору чекају библиобус и одушевљени су када стигне, прича нам директор Поповић.

Кроз сарадњу са школама и наставницима организују се и програми који децу и младе подстичу да истражују сопствени завичај. Један од примера су конкурси Завичајног одељења посвећени историји Алексинца, знаменитим Алексинчанкама и Алексинчанима, као и „Дигитални хербаријум нашег завичаја“. У јуну 2026. године најуспешнијим учесницима ових конкурса уручене су награде и захвалнице.

Управо такви програми показују да библиотека може да повеже књигу, образовање, историју и савремене начине учења. Млади не остају само читаоци, већ постају активни учесници – истражују, пишу, прикупљају податке и упознају културно и историјско наслеђе средине у којој живе.

Библиотека истовремено представља и једно од места културних сусрета у Алексинцу. Књижевне промоције, сусрети са писцима, пригодни програми и различите манифестације окупљају публику различитих генерација и доприносе томе да писана реч остане видљив и жив део локалне културне сцене.

Значај рада са најмлађима огледа се и у настојању да први сусрет са библиотеком не буде само формалан. Читање, разговор о књигама и организоване посете могу да помогну деци да библиотеку препознају као простор који им припада и у који ће се враћати и касније.

– Ми смо успели да 2013. године започнемо један пројект са школским библиотекарима и настаницима српског језика – пројекат „Читалићи“. У сали Центра за културу и уметност могли сте да видите 400 малишана који су чекали награде за своје радове. Имали смо госте песнике, писце за децу и сала је била пуна. Тада сам приметио да с децом треба радити од предшколског узраста. Јер у том узрасту се ствара публика коју имате заувек, каже директор библиотеке.
Задатак савремене библиотеке више није само да сачува књигу на полици, већ и да пронађе начин да је приближи генерацијама које одрастају у дигиталном окружењу.
Зато рад Библиотеке „Вук Караџић“ са децом и младима има значај који превазилази само позајмљивање литературе. Стварањем читалаца, неговањем радозналости и укључивањем младих у културне и завичајне програме, библиотека улаже у будућу публику и будући културни живот Алексинца.
Јер библиотека је најживља онда када у њој има младих који данас долазе по своју прву књигу, а сутра се враћају као редовни читаоци и учесници културног живота свог града.
snagajuga.rs