Породица Дунђерски представљала је једну од најбогатијих и најутицајнијих српских породица у некадашњој Аустроугарској.
Њени чланови поседовали су велика имања, дворце, пиваре, млинове, фабрике и хотеле, али су знатан део богатства улагали и у српске културне, просветне и хуманитарне установе. Према сведочењу сачуваном у књизи „Записи новосадских хроничара“, Дунђерски су се крајем 19. века налазили међу најимућнијим породицама у Угарској.
Породична слава био им је Ђурђевдан. Тог дана у њиховим кућама и дворцима приређивани су свечани дочеци, богате трпезе и окупљања бројних гостију. Ипак, како бележе новосадски хроничари, музике није било. Слава је прослављана достојанствено и у складу са породичном традицијом, уз честитања, разговоре и велико гостопримство.
Посебно место у привредном и друштвеном животу Новог Сада имао је др Гедеон – Геда Дунђерски. Био је велепоседник, индустријалац, правник, банкар и добротвор, а од 1910. године и председник Матице српске. Поседовао је више индустријских предузећа, пиваре у Челареву и Зрењанину, млин, фабрике и хотел „Краљица Марија“, данашњи хотел „Војводина“ на Тргу слободе.
Геда је, према записима хроничара, готово сваког преподнева долазио у хотел. За његовим столом окупљали су се угледни новосадски трговци, индустријалци и други људи од привредног значаја. Гости су се најпре јављали власнику, а потом су започињали разговори и „пословни дивани“ о питањима важним за град и његове привреднике. Хотел тако није био само место одмора и забаве, већ и својеврсно средиште новосадске пословне елите.
У истим записима наводи се да је Геда жалио што породица није добила угарско племство. Паја Јовановић насликао га је у раскошној долами налик угарској племићкој униформи, што је додатно подстакло приче о његовој жељи за племићким статусом. Тај детаљ припада сећањима новосадских хроничара, али верно осликава време у којем богатство, привредна моћ и добротворство нису увек били довољни без званичне титуле. Ипак, Дунђерски су у историји оставили много вредније звање – постали су један од симбола успона српског грађанства у Војводини.
srpskiugao.rs