ЧОВЕК осуђен због инцидента на антифашистичкој трибини примећен је на скупу блокадера, док је додатну пажњу изазвао гест једног учесника налик нацистичком поздраву.
На скупу који су у Новом Саду организовали блокадери и такозвани зборови појавио се Вања Радосав, својевремено правоснажно осуђен због инцидента који су припадници забрањене неонацистичке организације „Национални строј” изазвали на антифашистичкој трибини. Додатну пажњу изазвао је снимак учесника протеста који руком прави гест налик нацистичком поздраву.
Протест који је у четвртак увече одржан у Новом Саду добио је сасвим другачију димензију након што је међу окупљенима примећен Вања Радосав, човек чије се име налази у судским списима једног од најпознатијих случајева неонацистичког насиља у Србији.
На снимцима и фотографијама са протеста препознат је Радосав, који је својевремено правоснажно осуђен у поступку вођеном против припадника „Националног строја”, забрањене неонацистичке организације чији су чланови у новембру 2005. године упали на антифашистичку трибину на Филозофском факултету у Новом Саду.
Присуство човека са таквом прошлошћу на скупу блокадера поставља озбиљно питање: ко се све данас представља као „мирни грађанин”, „борац против насиља” и део наводне друштвене елите која би Србији требало да држи лекције о демократији и толеранцији?
Упад на антифашистичку трибину, увреде и шамар
Инцидент због којег је име Вање Радосава доспело у јавност догодио се 9. новембра 2005. године, када су припадници „Националног строја” упали на антифашистичку трибину на Филозофском факултету у Новом Саду.
Окупљене су вређали повицима попут „Комунистички ретарди”, „Усташке слуге” и „Јеврејске свиње”, док је један учесник трибине и физички нападнут, односно ошамарен.
У поступку који је уследио првостепено је осуђено 15 активиста ове нерегистроване неонацистичке организације. Првооптужени Горан Давидовић, познат под надимком Фирер, осуђен је на годину дана затвора због ширења верске, националне и расне мржње, док су осталима изречене затворске или условне казне.
Међу осуђенима се налазио и Вања Радосав. Медији су 2008. године, позивајући се на правоснажан судски поступак, наводили да му је изречена условна казна у вези са угрожавањем безбедности учесника антифашистичког скупа.
Организација у којој је активиста могао да буде само „аријевац”
„Национални строј” није био неформална група незадовољних младића, већ организација са статутом, програмом, унутрашњим правилима и отворено расистичком и антисемитском идеологијом.
Према раније објављеним документима, активиста ове организације могао је да буде само „аријевац”, док су међу препорученом литературом били наслови „Јеврејство против српства”, „Зашто мрзим Јевреје” и „Јевреји – непријатељи балканских народа”.
Статутом је било забрањено објављивање препознатљивих фотографија и имена припадника организације, чиме је очигледно покушавано да се сачува тајност њеног деловања.
Управо зато данашња појава некадашњег припадника тог круга на политички обојеном протесту не може да буде одбачена као безначајна случајност.
Осуђен, а потом запослен као професор физичког
Име Вање Радосава поново је доспело у јавност у октобру 2012. године, када је Антифашистичка акција Новог Сада саопштила да је запослен као професор физичког васпитања у Средњој економској школи „Светозар Милетић”.
Та организација тада је упозорила да је реч о правоснажно осуђеном припаднику „Националног строја” и поставила питање како неко са таквом прошлошћу може да ради са децом.
Директор школе Небојша Булатовић тврдио је да Радосав није осуђиван нити да је био члан неонацистичке организације, наводећи да је приликом запослења доставио потврде да није кажњаван и да се против њега не води поступак.
Међутим, портпаролка Вишег суда у Новом Саду Светлана Томић-Јокић тада је за Радио 021 потврдила да је Радосав правоснажно осуђен 2008. године. Објаснила је да у судској евиденцији није било података да је спроведена његова рехабилитација, односно брисање последица осуде на начин који је директор школе покушавао да представи јавности.
На истом скупу и гест налик нацистичком поздраву
Додатну забринутост изазвао је снимак са истог протеста на којем један од учесника подиже испружену десну руку. Тај гест на друштвеним мрежама протумачен је као нацистички поздрав.
На основу једног кадра није могуће поуздано утврдити намеру учесника, али у светлу присуства човека осуђеног у предмету „Националног строја”, таква сцена не може бити игнорисана нити олако проглашена безначајном.
Они који месецима другима лепе етикете фашиста сада дугују јавности одговор како се на њиховим окупљањима појављују особе повезиване са стварном, судски процесуираном неонацистичком организацијом.
Идеолошка мочвара војвођанског аутошовинизма
Фашизам се у делу опозиционих и блокадерских кругова у Војводини често користи као етикета против свакога ко говори о српском идентитету, државним интересима и националним симболима. Истовремено, стварни екстремисти очигледно могу да се појаве на њиховим скуповима, а да организатори о томе ћуте.
Годинама се под плаштом наводног антифашизма развија агресивни аутошовинизам у којем је готово све што је српско унапред проглашено национализмом, док се политички подобнима опрашта и много мрачнија прошлост.
Овакве појаве на протестима блокадера су озбиљно упозорење друштву и доказ колико се лако иза парола о демократији, толеранцији и борби против насиља могу сакрити особе чије су биографије обележене управо екстремизмом, мржњом и насиљем.
Јавност има право да зна ко учествује на тим скуповима, ко их подржава и због чега се организатори не ограђују од људи са оваквом прошлошћу. Ћутање у овом случају није антифашизам – већ опасно лицемерје.
24sedam.rs