Посни пире кромпир не мора да буде лепљив и безукусан. Једна течност из ваше шерпе мења текстуру. Прочитајте како се то ради.
Килограм кромпира, двадесет минута кувања и на крају маса која се лепи за кашику као жвака. Тако изгледа посни пире кромпир у већини кухиња, и кривац није пост него један покрет на самом крају припреме.
Највећи проблем није то што нема млека и маслаца. Проблем је што се пире, кад нема масноће да га заштити, много брже претвара у смесу за тапете. Миксер и штапни блендер су ту најгори пријатељ.
Зашто посни пире кромпир испадне лепљив, а не кремаст?
Кромпир је пун скроба, а скроб у зрнцима држи воду. Кад га превише цепате металним ножем блендера, зрнца пукну и пусте лепљиву течност. Зато се пире из блендера вуче у нитима, док пире из обичне пасирке остаје пахуљаст. Код класичног рецепта маст то прикрије, али без масти нема где да се сакријете.
Трик који мења текстуру: Вода у којој се кромпир кувао
Не просипајте воду од кувања! Оставите око два децилитра у шољици и враћајте је у пире кашику по кашику, увек топлу, док пасирате. Та вода је пуна распуштеног скроба и делује као везиво, па пире без уља и млека добија свиленкасту структуру без иједне капи млека. Хладна вода из чесме ради обрнуто – она охлади скроб и пире се скупи у кнедле.
Који кромпир да узмете за пире на води?
Узмите бели, брашњави кромпир, онај који на пијаци продавци називају „за пире“ и који се при кувању распада по ивицама. Црвени и млади кромпир имају мање скроба и више воде, па уз кување на води дају ситну, мокру масу.
Исецкајте га на једнаке коцке од око три центиметра, посолите воду на почетку и кувајте петнаест до двадесет минута, док виљушка не прође без отпора.
Да ли је посни пире кромпир здрав оброк?
Куван кромпир без масноће има око 85 калорија на 100 грама и даје калијум, витамин Ц и скроб који тело лако користи. Уз кисели краставац или пасуљ постаје пун оброк.
Један детаљ вреди знати: кад се куван кромпир охлади, део скроба се претвара у резистентни скроб, који се понаша више као влакно него као шећер. У прегледу објављеном у часопису „Nutrients“, истраживања о резистентном скробу и метаболичком одговору указују на то да већи унос оваквог скроба може повољно да утиче на гликемијски одговор. Ипак, подаци нису једнозначни – ако имате дијабетес или притисак, о количини кромпира у јеловнику посаветујте се са својим лекаром.
Шта додати када се пире чини превише празан?
Со сама по себи не решава ништа. Убаците у воду за кување два чена белог лука и ловоров лист, па их пасирајте заједно са кромпиром. Кашика сусамове пасте или печена црвена паприка дају ону пуноћу коју обично тражи маслац.
Када пост дозвољава уље, кашика маслиновог уља на самом крају је сасвим довољна – све преко тога гуши природан укус кромпира. Биљно млеко, уколико га користите, обавезно загрејте пре него што га сипате; хладно млеко ће вам одмах охладити целу шерпу.
Послужите одмах, док се пара још увек види. Кремаст посни пире који стоји пола сата добија ону гумену корицу коју ни најбољи трик не може да исправи.
Pink.rs/Krstarica