Српска православна црква и верници 21. августа прослављају Свете Зосима и Јакова Туманског. Овај дан је и слава манастира Тумане, светиње у коју током године долази велики број верника, носећи са собом молитве за здравље, потомство, породицу и помоћ у тешким животним тренуцима.
Постоје места у која људи не долазе само да би их посетили. У њих долазе када им је потребна нада, када желе да захвале или када траже мир који у свакодневном животу тешко проналазе. За многе вернике управо је такво место манастир Тумане.
Посебно је свечано 21. августа, на празник двојице светитеља чије мошти почивају у овој светињи – Светог Зосима и Светог Јакова Туманског.
Два различита животна пута спојена у једној светињи
Свети Зосим Тумански, према предању, живео је као испосник и подвижник, далеко од световне вреве. Своје дане проводио је у молитви, у пећини недалеко од места на којем се данас налази манастир.
За њега је везано и предање о Милошу Обилићу. Према народном казивању, Обилић је током лова нехотице ранио пустињака Зосима. Управо са овим догађајем предање повезује и настанак манастира Тумане.
Вековима касније, за исту светињу свој живот везао је Свети Јаков Тумански. Његов пут до монаштва био је другачији – потекао је из образованог света, али је напустио световни живот и посветио се Богу. Остао је упамћен по скромности, благости и духовној снази.
Данас мошти обојице светитеља почивају у Туману, а верници им се обраћају молитвама за помоћ и заступништво.
У Тумане се долази и са муком и са захвалношћу
Међу ходочасницима су они који се моле за оздрављење, родитељи који траже помоћ за своју децу, брачни парови који се моле за потомство, али и људи који пролазе кроз породичне или друге животне невоље.
Други долазе да захвале.
Зато су приче о Туману често много више од прича о једном манастиру. Верници годинама преносе сведочанства о молитвама за које верују да су биле услишене, помоћи коју су добили и миру који су пронашли након доласка у ову светињу.
У манастир се, међутим, не долази само када човек има проблем. Долази се и да се упали свећа, помене неко ко више није међу живима, захвали за добро које се догодило или једноставно проведе време у молитви и тишини.
Шта верници раде на овај празник?
На празник Светих Зосима и Јакова Туманског верници одлазе на литургију, пале свеће и моле се за здравље, мир, потомство и помоћ својим најближима.
Посебно место има молитва пред моштима светитеља у манастиру Тумане, где се празник прославља свечано.
Како празник пада током Госпојинског поста, верници који се придржавају поста овај дан проводе уз посну храну.
Ипак, духовни смисао празника није само у обичајима. Он је и у праштању, избегавању свађа и ружних речи, помоћи човеку коме је она потребна и молитви за друге.
Зато 21. август за многе вернике представља дан наде и подсећање да се, чак и када човек не може да промени оно што му се дешава, у вери, молитви и добром делу може пронаћи снага да настави даље.
snagajuga.rs