У тишини планине Радан, на југу Србије, одвија се прича о човеку који одбија да напусти прадедовску земљу и, упркос притисцима, покушава да сачува огњиште, слободу и достојанство. Управо то је окосница играног филма „Чувар иконе Светог Ђорђа“, инспирисаног истинитим догађајима.

Главни јунак је Станоје Рељић, стамени сељак са обронака Радана, који брине о болесном оцу и одбија да прода своје домаћинство. Према синопсису филма, Станоја прогони албанска банда која покушава да га застраши и натера да напусти своју земљу.
Његов живот додатно се компликује након трагичне ноћи у којој грешком убија медведа, животињу под заштитом државе. Од тог тренутка и сам постаје прогоњен – са једне стране од разбојника, а са друге од полиције и система који, како се прича развија, није успео да га заштити.
Пред њим остаје тежак избор – предаја или опстанак.
Једна од ретких особа која почиње да сагледава његову страну приче је млада полицијска инспекторка Соња, која увиђа да је Станоје заправо жртва насиља, злостављања и корупције.

Радош Бајић у главној улози
Лик Станоја Рељића тумачи Радош Бајић, који је уједно и сценариста филма, док инспекторку Соњу игра Миона Марковић.
У глумачкој екипи су и Александар Ђурица, Бранко Јанковић, Недељко Бајић, Чубрило Чупић, Александар Филимоновић и Славиша Чуровић.
Режију потписује Јелена Бајић Јочић, која је и косценариста.
Како се наводи у речи редитеља, прича о Станоју Рељићу отвара питања вредности људског живота, борбе за слободу и начина на који частан човек може да опстане у свету лицемерја и хипокризије.

Југ Србије у средишту филмске приче
Посебан значај филма јесте то што је прича дубоко везана за југ Србије и планину Радан. Икона Светог Ђорђа, крсне славе главног јунака, у причи постаје духовни симбол његовог постојања и истрајности у намери да сачува оно што су му преци оставили.
Филм производи Contrast Studios, док су копродуценти Нишки културни центар, Народно позориште Тимочке крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић“ и РТВ БН.
Директор фотографије је Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, сценограф Ненад Ждеро, а костимографи Борис Чакширан и Петра Фотез.

snagajuga.rs