Госпојински пост завршава се 28. августа, на Велику Госпојину, када ће велики број верника приступити Светој Тајни причешћа. Ипак, постоји једна навика на коју вероучитељка Андреа Кереш посебно скреће пажњу – одлазак из цркве одмах након причешћа.
Многи верници дођу у храм непосредно пре причешћа, приме Свету Тајну и одмах оду. Кереш упозорава да такав поступак није у духу литургије, јер причешће представља њен врхунац, али не и завршетак.
– Тужна слика коју гледам сваке недеље, нарочито у току поста, јесте то колико људи након причешћа одмах изађе из цркве и свако настави са својим обавезама. Још тужније је што неки дођу тик пред причешће, причесте се и оду. То вам је као да одемо код комшије, само уђемо, не позвонимо, не кажемо ни добар дан… узмемо шта нам треба и изађемо без поздрава. Ако је то некултурно према комшији, замислите колико је тек неприхватљиво када улазимо у Божију кућу са намером да се сјединимо са Њим.
Дакле, након причешћа остајемо у цркви да захвалимо Богу на прилици да се сјединимо са Њим кроз Свету Тајну. Када свештеник изговори завршни благослов и отпуст, богослужење је испуњено и заокружено. Захвалне молитве које тада пропуштате нису ту да би се тек тако отпевале, већ да свако ко је примио причешће учествује у њима – поручила је Андреа Кереш.
Зашто треба остати до краја литургије?
Након причешћа литургија се наставља још неколико минута, а то време посвећено је захвалним молитвама. Зато верници не би требало да излазе из храма чим се причесте, већ да остану до завршног благослова и отпуста.
Посебно пред завршетак Госпојинског поста, када ће храмови бити пуни, ова порука може бити важан подсетник. Причешће није само један тренутак због којег се долази у цркву, већ део читаве литургије.
Суштина поруке је једноставна: након причешћа остајемо у храму, захваљујемо се и учествујемо у богослужењу све до његовог завршетка.
k1.rs