Велики број цркава и манастира српске православне цркве слави овај празник као своју славу
Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице, или Међудневница, је један од највећих хришћанских празника.
Српска православна црква и остале православне цркве које користе јулијански календар га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана,
Један је од пет Богородичиних празника, који су црвено слово (велики празник) у црквеном календару. Последњи је велики празник црквене године, која почиње 1. септембра, а завршава крајем августа.
Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан када се она вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника.
Српска православна црква и остале православне цркве које користе јулијански календар га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је наџивела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
Обичаји на овај дан
Велики број цркава и манастира српске православне цркве слави овај празник као своју славу.
По целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Велика Госпојина је слава градова Пирота и београдске општине Барајево. По обичајном календару данас се не раде послови у кући и око ње. Жене не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.
Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља којим се лече се разне болести.
Верује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.
Сви обичаји за данашњи дан везују се за воду и босиљак за који се верује да је божја биљка. Зато, према народном веровању, данас у јело треба ставити мало босиљка, и послужити га укућанима. Верује се да на тај начин Пресвета Богородица штити од зла.
Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију. Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.
24sedam.rs