Поводом јубилеја – 60 година „Драинчевих сусрета песника“, јуче је у Народној библиотеци „Раде Драинац“ у Прокупљу одржан округли сто посвећен историји, значају и будућности ове књижевне манифестације.
Окупљање је било прилика да се подсети на почетке „Драинчевих сусрета“, начин на који је манифестација осмишљена и покренута, као и на установљење песничке награде „Драинац“. Посебна пажња посвећена је питању како манифестацију у наредним годинама додатно унапредити, а истовремено сачувати њену традицију и основну идеју.
Директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић подсетио је да корени манифестације сежу до 1966. године, када су 14. и 15. маја у Прокупљу и Блацу одржани први сусрети мајске поезије.
– Сви учесници су позвани са разлогом, јер знају шта су „Драинчеви сусрети“ и учествовали су у њиховом организовању и трајању, истакао је Огњановић.
У разговору су учествовали некадашњи директор прокупачке Библиотеке Драган Барјактаревић, професор Јован Пејчић, професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић и прокупачки песник Срђан Живковић – људи који су на различите начине годинама доприносили очувању и развоју манифестације и неговању дела Рада Драинца.
Током округлог стола подсетили су и на бројне пројекте посвећене Драинцу, међу којима су научни скуп организован у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета у Нишу, зборник радова објављен под окриљем Српске академије наука и уметности, „Спомен соба Драинац“, као и издавање изабраних дела овог песника.
За шест деценија постојања „Драинчеви сусрети“ окупили су бројне значајне песнике, писце, књижевне критичаре и уметнике. Учесници округлог стола поручили су да је циљ да јубилеј не буде само осврт на прошлост, већ и полазна тачка за наредне деценије.
– Желимо да садашњи сусрети буду темељ наредних деценија, да буду још присутнији у културном простору Србије, ближи младим читаоцима и писцима, а истовремено верни ономе због чега су настали – Драинцу, књижевности и потреби да култура буде место сусрета, поручено је са скупа.
Професор Горан Максимовић оценио је да дуговечности манифестације доприноси и чињеница да она није ограничена само на неколико августовских дана.
„Драинчеви сусрети“ почињу у Прокупљу, али програмима обухватају и друга места и присутни су у културном животу Топлице током већег дела године.
– Постоје све претпоставке да траје и у наредним деценијама и да буде једна од најзапаженијих културних манифестација у Србији, поручио је Максимовић.
Јубиларни, 60. „Драинчеви сусрети песника“ завршени су јуче програмом у Народној библиотеци „Раде Драинац“, где су представљене изабране песме једног од оснивача манифестације, прокупачког песника Воје Красића. Потом је одржано и вече топличке поезије, уз доделу награде за најбољу књигу топличког писца.
snagajuga.rs