Грађани Исланда данас гласају о поновном отварању приступних преговора са Европском унијом. Брисел пажљиво прати референдум, јер би могао да утиче и на наредну фазу проширења.
Исланђани данас на референдуму одлучују о евентуалном повратку евроинтеграцијама.
Док присталице истичу економску стабилност и већу сигурност у све неизвеснијем свету, противници упозоравају на губитак дела суверенитета.
Према најновијем истраживању агенције „Галуп“, објављеном јуче, тесна већина бирача противи се поновном отварању преговора о приступању ЕУ, што је заокрет у односу на ранија испитивања јавног мњења.
Гласање није изјашњавање о самом чланству, за шта би било неопходно да Исланд одржи и други референдум – о томе да ли да приступи блоку од 27 чланица под условима договореним током преговора.
Рејкјавик је напустио преговоре о приступању ЕУ 2013. године, четири године након подношења захтева, када је на власт дошла евроскептична влада.
Од тада су раст трошкова живота и рат у Украјини поново пробудили интересовање јавности да се то питање отвори.
Чланство у ЕУ дало би Исланду непосредан глас у одлучивању преко институција као што су Европска комисија, Савет министара и Европски парламент, а земљу би увело и у царинску унију и отворило јој могућност да усвоји евро.
Шта би повратак Исланда значио за проширење ЕУ
У Бриселу се референдум пажљиво прати, јер би могао да утиче и на наредну фазу проширења ЕУ.
Из перспективе Брисела, евентуални повратак Исланда значио би укључивање једне богате и институционално стабилне државе, која је већ високо усклађена са европским правилима и налази се на геостратешки важној локацији у северном Атлантику.
Због тога поједини аналитичари сматрају да би повратак Исланда могао да утиче и на Западни Балкан, стварањем нове политичке динамике у процесу проширења.
k1.