Млади нишки писац и историчар Срђан Јовић, аутор романа „Нема правде за поражене“ и „Загреб ’28: Шапат завере“, свој књижевни израз гради на споју историје, драме и шпијунског трилера. У средишту његових дела нису владари, министри и генерали, већ људи чија су имена остала на маргинама великих историјских догађаја.
Шпијунски роман редак је у савременој српској књижевности, а управо је то био један од разлога да Срђан Јовић своје стваралаштво посвети овом жанру. Према његовим речима, домаћи писци дотицали су се архива, обавештајног рада и „сиве зоне“ између записане историје и онога што се заиста догодило, али је мало жанровски јасно одређених шпијунских романа.
– Сматрао сам, и даље сматрам, да је то један од недостатака наше иначе богате књижевности. Мој мотив био је да, колико могу, попуним ту празнину. Волео бих да се и други млади аутори, историчари и писци посвете овом жанру, како бисмо створили добар опус шпијунског романа – објашњава Јовић.
Историја се налази између победника и поражених
Роман „Нема правде за поражене“ отвара питање ко заправо пише историју и да ли су историјске истине увек онакве каквим их представљају победници.
Јовић истиче да је желео да преиспита широко прихваћено уверење да историју пишу победници, јер се иза званичних тумачења неретко крију победнички памфлети којима се велича једна страна, а додатно понижава поражена.
– Историја је, рекао бих, негде између. Романом „Нема правде за поражене“ покушао сам да дам глас некоме ко је изгубио, ко се у турбулентном времену, свесно или несвесно, нашао на страни која је поражена или, исправније речено, на страни коју су победници касније прогласили погрешном – каже Јовић.
Иако су његови романи засновани на темељном истраживању, аутор наглашава да је реч о књижевним, а не историографским делима. У њима се преплићу стварне и измишљене личности, историјске чињенице и догађаји створени како би дочарали атмосферу одређене епохе.
Глас људи са маргине историје
Радња романа „Нема правде за поражене“ смештена је у време уочи Другог светског рата и током његовог трајања. Ипак, у средишту приче нису само велики догађаји и познате личности које су обележиле епоху.
– Роман се бави човеком, односно људима који су се налазили на маргини историје, а који су утицали на то да поједини догађаји буду обликовани онако како их данас познајемо – наводи писац.
Сличан приступ Јовић је задржао и у роману „Загреб ’28: Шапат завере“. Његови јунаци поново су људи изван средишта политичке и друштвене моћи, али способни да својим поступцима утичу на ток важних догађаја.
– Роман се не бави министрима, краљевима, премијерима и прослављеним генералима. Бави се људима који се налазе између два времена, два уверења и две идеологије које се у једном историјском тренутку сукобљавају – објашњава Јовић.
„Загреб ’28“ уочи догађаја који су потресли Краљевину
Радња романа „Загреб ’28: Шапат завере“ смештена је у Загреб 1928. године, уочи догађаја који су дубоко потресли тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Јовић кроз судбине обичних људи осликава време политичких подела и растућих тензија које су претходиле увођењу Шестојануарске диктатуре, а потом и атентату на краља Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. године.
Историјски оквир у његовом делу није само позадина приче, већ простор у којем се преплићу личне трагедије, тајне операције, идеолошки сукоби и одлуке људи чија имена нису остала забележена у уџбеницима.
Од „Осмеха оптуженика“ до новог романа
Поред романа „Нема правде за поражене“ и „Загреб ’28: Шапат завере“, Јовић је написао и шпијунски роман „Осмех оптуженика“.
Како истиче, та књига је наишла на добар пријем читалаца, док је наставак романа већ написан и налази се у припреми за штампу. Очекује да би нова књига могла да буде објављена до краја године.
Иако је реч о младом аутору, његово досадашње стваралаштво карактеришу темељан истраживачки рад, интересовање за историјске процесе и тежња да у први план постави појединца суоченог са силама знатно већим од њега.
О савременим догађајима тек после историјске дистанце
Говорећи о могућности да једног дана напише дело о савременим догађајима, Јовић наводи да би то представљало велики књижевни изазов. Ипак, као историчар сматра да је за научно сагледавање једног периода неопходна одговарајућа временска дистанца.
– Наше поднебље, читаво Балканско полуострво, захтева дужи проток времена да би се неком периоду могло приступити на адекватан начин, са научне и методолошке стране. Као историчар можда нећу стићи да напишем историјско дело о савременим дешавањима, али књижевно – зашто да не? То би био добар изазов за мене – каже Јовић.
Књижевност може да расветли, али и злоупотреби историју
За Срђана Јовића књижевност је уметност која има снагу да расветли историјске чињенице и читаоцима приближи време које нису проживели. Да би неко постао добар писац, додаје, нису довољни само образовање, таленат или упоран рад, већ спој свих тих особина и понека „срећна звезда“.
Ипак, упозорава да књижевност може да буде и средство злоупотребе историје.
– Књижевност може да помогне да се одређене историјске чињенице и моменти расветле на исправан начин. Међутим, постоји и замка – она може да послужи за злоупотребу историје и у сврху пропаганде, што данас неретко виђамо – истиче Јовић.
Управо зато настоји да историјске епохе којима се бави представи пажљиво и одговорно, остављајући читаоцу простор да преиспита званичне истине и упозна судбине оних чији су животи остали у сенци великих догађаја.
View this post on Instagram
snagajuga.rs