Изложба визуелног и мултимедијалног уметника Страхила Петровског биће отворена вечерас, 10. септембра, у 20 часова у нишком Салону 77. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 30. септембра 2026. године.
„Архитектура невидљивог“, као и циклуси „Трагови“ и „Невидљиви графови“, представљају један од кључних сегмената ликовног и постконцептуалног истраживања Страхила Петровског и његовог бављења енформелом.
У средишту његовог стваралаштва налазе се теме памћења, протока времена, егзистенцијализма, као и личног и колективног идентитета. Идеја о невидљивим графовима унутар поетике енформела представља природну еволуцију његовог досадашњег рада са материјалима, текстурама и апстрактним мрежама.
Петровски дубоко истражује материјалност и археологију површине, при чему слика није само приказ, већ и физички ефекат. Такав приступ повезује суштину енформела са савременим концептуалним питањима, спајајући невидљиве графове, колорит и атмосферу са естетиком археологије и технологије.
У свом раду користи густе тактилне слојеве подлоге, песак, пигмент, битумен, смолу и индустријске материјале, стварајући храпаве структуре. Површине његових радова делују као да су спаљене, изједене или таложене, због чега слика добија карактер зида, стене или записа извученог из времена.
Графови у његовом стваралаштву представљају линије, мреже, дијаграме и картографске или визуелне записе дигиталног и емотивног кода савременог човека. Петровски их не црта на класичан начин, већ их урезује, утискује или скрива испод слојева материје. Они су „невидљиви“ јер нису визуелно агресивни, већ се појављују у облику пукотина, бразди, отисака и суптилних геометријских реакција у самом ткиву слике.
Уметник спаја дубоко познавање технологије материјала, стечено кроз конзерваторско-рестаураторски рад, са токовима савремене уметности. Због тога његова дела остављају утисак као да су прошла кроз процесе старења, корозије и распадања.
Кроз тактилну слојевитост енформела, монохромску палету и претварање текстуре и речи у физички објекат, Петровски је развио препознатљив естетски језик у којем материја има улогу сведока времена.
Спајајући традицију и савремене медије – од слика-објеката до видео-инсталација – његов рад не нуди само визуелни доживљај, већ позива посматрача на дубоку интроспекцију и преиспитивање друштвене и личне одговорности.
Страхил Петровски профилисао се као један од најдоследнијих и најаутентичнијих представника савремене постконцептуалне уметности на балканском простору. Његов опус функционише као визуелни и сензорни манифест о човековој егзистенцији у савременом друштву.
Петровски је рођен 1974. године у Куманову. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Скопљу, где је завршио и последипломске студије. Запослен је у Националном конзерваторском центру у Скопљу као саветник конзерватор-рестауратор, а на ликовној сцени делује као сликар и визуелни уметник.
Његов рад обухвата широк распон медија – од класичног сликарства и цртежа до концептуалне уметности, перформанса, видео-инсталација и фотографије. Добитник је више престижних награда и међународних признања за ликовно стваралаштво, члан је Друштва ликовних уметника Македоније, а током богате уметничке каријере приредио је више десетина самосталних и учествовао на стотину колективних изложби у земљи и иностранству.
snagajuga.rs