Нова академска година требало би да почне 1. октобра, али најаве нових блокада и одлагања наставе поново отварају питање функционисања факултета. Министар просвете Дејан Вук Станковић за Курир телевизију говорио је о одговорности ректора и декана, политичком ангажовању на факултетима и могућим санкцијама.
Нова академска година требало би да почне 1. октобра, али се уместо повратка студената у амфитеатре поново најављују блокаде и политичке активности на факултетима. Део студената који су месецима блокирали наставу сада излази и на изборе са сопственом листом, док се тражи померање почетка наставе за 1. новембар, а појавиле су се и најаве да би факултети могли да буду коришћени као изборни штабови.
У таквој ситуацији, у први план поново долази питање како ће се све одразити на студенте који желе да наставе школовање, а више о овој теми за емисију „Редакција“ говорио је Дејан Вук Станковић, министар просвете у техничком мандату.
– Школска година почиње по закону и у складу са академском праксом 1. октобра. Нема разлога за одлагање. Студенти који желе да учествују у политичком процесу могу то да раде мимо амфитеатара, мимо ходника, мимо просторија факултета уопште. Нико им то грађанско право не ускраћује. Међутим, окупација физичког простора високошколских установа је апсолутно неприхватљива. Ми никада нећемо дати сагласност на одлагање почетка школске године, јер је то незаконито, супротно академским обичајима и Министарство просвете, ни Влада Републике Србије, то неће узети ни у разматрање – рекао је Станковић.
„Ректори и декани имају своју одговорност“
Указао је и на улогу управа факултета у поштовању правила и организацији академске године.
– Одговорност за обнову блокада није само на студентима у блокади. Одговорност треба да преузму и они који управљају високошколским установама и универзитетом, дакле ректори и декани. Они, по слову закона, морају да брину о кућном реду и поштовању календара када је реч о школској години. Сви они су приликом уписа студенте обавестили када почиње школска година, добили су стручно упутство како да спроведу упис и када све почиње, као и шта се током школске године дешава. Зна се колико има радних недеља школска година, зна се када су испитни рокови, зна се када почиње и када се завршава – наставио је.
Станковић је поручио да се почетак нове академске године неће одлагати и осврнуо се на последице прошлогодишњих блокада.
– Не видим зашто се прави таква мистификација, осим уколико неко жели репризу академске године 2024/2025, која је била исцрпљујућа и мучна и за студенте и за професоре, за највећи део њих. Ово што се данас најављује је, ја бих рекао, комбинација безобразлука и крика очаја неке мањине која се крије иза студената, а која покушава да политички профитира на изазивању кризе на универзитету. На то ћемо, поштујући закон, ставити тачку. Наша политичка воља је јасна: нема одлагања почетка школске године и то је тако – каже Станковић.
Како је водитељка јутарњег програма Курир телевизије говорила о најавама да би поједини факултети могли да одложе почетак школске године и своје просторије користе за политичке активности, указано је на законске одредбе које уређују политичко деловање на универзитетима. Посебно је поменуто и то да су одлуке о одлагању већ донете на појединим факултетима у Београду. На основу чега и како ректор може дати сагласност, ако је то у супротности са актуелним законом, за Курир ТВ, Станковић је коментарисао:
– Па, то је питање за ректора. Ја мислим да он добро зна, пошто је дуго времена био универзитетски професор и, ја мислим, два пута декан свог матичног, Архитектонског факултета, када почиње и када се завршава школска година. Дакле, не видим да он треба да има дилему у погледу изричитог одговора „не“, уколико жели да поштује Закон о високом образовању, према коме је, у крајњој линији, и он изабран. Ако жели да поштује своју функцију, ако не жели да се уплиће у дневну политику и да прави конфузију између своје улоге као грађанина који има политички став и свог ангажмана као ректора, где се налази на јавној функцији, он ће, као неко ко има јавну функцију, јасно студентима рећи да не долази у обзир да се помера школска година, а да заједно са њима може да учествује у политичкој кампањи у слободно време. Или може и да одсуствује са радног места, да прихвати тај ризик и да са њима крене у кампању.
– Оно што не може да уради ректор, и што не треба да уради ректор, и што не треба да ураде студенти у блокади, или студенти који нису званично у тој организацији, шта год то било, јесте да спречавају друге студенте и професоре да обављају своје радне задатке. Не треба спречавати професоре да предају, да са својим сарадницима организују вежбе и дискусионе групе, да припремају колоквијуме у првим недељама школске године, а студенте да похађају наставу и припремају градиво за полагање испита. То је академски живот. Не видим шта је ту мистично. Е сад, ако они желе од факултета да праве платформу за политичко деловање или, да праве изборне штабове, ни то неће бити прихваћено. Ми ћемо јасно рећи „не“ и томе – истакао је.
„Факултети нису место за изборне штабове“
Станковић је говорио о границама политичког деловања на факултетима и начину на који се кампања може водити ван њихових просторија.
– Зна се где су изборни штабови. Они су ван просторија високошколских установа. Нико не може да води кампању на факултету. Може да је води ван факултета, преко различитих медија, од штампаних до електронских. Може да води кампању од врата до врата, на трговима, у закупљеним салама, на конвенцијама, као што се то ради свуда у свету. Не видим зашто би у Србији постојало ексклузивно право да ви узурпирате просторије факултета и да ту правите и изборне штабове и политичка догађања. То се нигде не дешава, па не дешава се ни овде – изјавио је за Курир телевизију.
Говорећи о могућем понављању блокада од 1. октобра, отворено је и питање како би држава и Министарство просвете реаговали уколико поједини факултети ипак одлуче да одложе почетак наставе, имајући у виду искуства из претходне академске године.
– Студенти просто морају да прихвате да, као што ови који хоће да блокирају имају јасан став да желе да обуставе наставу, тако и они који желе наставу треба да им кажу „не“. Не можемо ми да учествујемо у томе. Они то треба да реше између себе. То је прво. Исто тако и професори који желе да раде, без обзира на то какве политичке и вредносне оријентације имају, треба да кажу овима који неће да раде и који хоће да се баве политиком да није време за то и да није место за то – каже Станковић.
– А када неко прекрши тај закон, биће санкције, то сигурно. Значи, оно чиме Министарство просвете располаже јесте просветна инспекција. Ми ћемо преиспитати те одлуке којима се дозвољава студентима у блокади да одлажу школску годину актом ректората или актом појединачних декана и наложићемо поништавање тих одлука. Да ли ће они поништити или не, не знам, али онда идемо у други корак, а други корак је вероватно захтев саветима да разреше декане због тога што је таква врста поступања противзаконита. Е сад, неко, наравно, зна да ту постоје јако дуги рокови, па сада покушава да купи време до избора, да повлађује једном делу студентске популације, надајући се да та произведена криза на факултетима подиже шансе студентској листи да победи – рекао је.
Станковић је изнео тврдњу да се кроз најаве нових блокада покушава створити политичка атмосфера налик оној од 15. марта.
– То је политичко коцкање са универзитетом. И то може да им се врати као бумеранг, јер нисам баш сигуран, као неко ко је анализирао више од 20 година политику, да после оног убедљивог представљања у Републичкој изборној комисији, та листа која не може да пронађе документ о сопственом оснивању има шансе да добије већину и да преузме управљање државом. Бојим се да се ту неко озбиљно прерачунао и да покушава вештачки да симулира атмосферу 15. марта, покушавајући сада да изиграва неку студентску мајку и студентског хероја, не би ли заправо на томе профитирао – за Курир телевизију, закључио је Станковић.
kurir.rs