Док се све мање младих опредељује за занате, Петра Тричковић, ученица трећег разреда Прехрамбено-хемијске школе у Нишу, одлучила је да постане пекар. Ова вредна ученица истовремено негује српску традицију, игра фолклор, бави се спортом и волонтира у Црвеном крсту.
„Занат злата вреди“, каже стара народна изрека, али је међу младима све мање оних који се одлучују да своје образовање и будућност посвете неком од традиционалних заната.
Петра Тричковић је једна од њих. Уписала је четворогодишњи смер у Прехрамбено-хемијској школи у Нишу, како би стекла знања из пекарства, али и задржала могућност да након средње школе настави студије.
За екипу нашег портала Петра је припремила посебну погачу, показавши да се од најобичнијег теста, уз знање, стрпљење и креативност, може направити право мало уметничко дело.
– У нашој школи, у оквиру пекарске секције, имамо велику помоћ запослених у пекари и професора. Они нам помажу да од најобичнијег теста направимо нешто посебно. Свако од нас има прилику да се опроба и направи своје уметничко дело – прича Петра.
Ученици ове школе своје умеће показују и на различитим манифестацијама, са којих се често враћају са наградама. Петра сматра да пекарски занат заслужује много више пажње и поштовања.
– Пекарство је занат који је одувек био важан и који ће увек бити потребан људима. Све је мање младих који се опредељују за овај посао, али мени је он веома занимљив – истиче она.
Посебну љубав гаји према мешењу кифлица и погача, као и изради славских колача и украса од теста. Своје будуће занимање повезује са љубављу према фолклору и српској традицији.
– Највише волим да месим кифлице и погаче. Често правим и славске колаче и фигурице. Кроз традиционалне рецепте чувамо нашу културу и преносимо је будућим генерацијама – каже Петра.
Ипак, пекарство је само један део њене приче. Већ више од две године волонтира у Црвеном крсту Ниш, где учествује у различитим програмима, нарочито у промоцији добровољног давалаштва крви и борби против трговине људима.
– Велика ми је част што на хуман начин могу да помогнем људима – скромно додаје Петра.
Поред школских обавеза и волонтирања, бави се спортом и игра фолклор. Наступала је у културно-уметничким друштвима „Зајко“ и „Бранко“, а љубав према народним играма додатно је учврстила њену повезаност са традицијом.
У школи за Петру имају само речи хвале. Кажу да је лепо васпитана, вредна, одговорна и увек спремна да помогне другима. Била је и ђак генерације, а својим понашањем, радом и односом према људима данас представља узор осталим ученицима.
На питање шта жели да постане, Петра одговара кратко, сигурно и са осмехом:
– Пекар.
У времену у којем се традиционални занати полако гасе, њен избор показује да будућност ипак може да мирише на свеже испечен хлеб, домаћу погачу и вредне руке које чувају оно што смо наследили од предака.
View this post on Instagram
snagajuga.rs