Реконструисан је могући изглед дечака који је имао око 11 година када је страдао, а чија се лобања налази међу остацима сачуваним у Ћеле-кули у Нишу.
Рад истраживача први пут је једној од најмлађих жртава повезаних с Чегарском битком дао препознатљиво лице, после више од два века током којих је била само део споменика.
Физичка антрополошкиња Наташа Шаркић представила је резултат у оквиру пројекта „Ново лице Ћеле-куле”. Анализа скоро целе лобање омогућила је процену узраста и указала на повреду главе нанету тупим предметом. Сачуван је и део вилице који би могао припадати још једном детету, али за такав закључак нема довољно података.
Према подацима које је 25. септембра објавио ( B92 Lokal ), међу 58 сачуваних лобања највише је оних које су припадале мушкарцима од 20 до 25 година. Откривени су и остаци особе старије од 50 година. Таква старосна разноликост говори о ширини страдања, али сама по себи не утврђује улогу сваког појединца у бици.
Дигитална реконструкција полази од облика кости и познатих односа меких ткива. Боја очију, косе и други детаљи не могу се поуздано очитати без додатних анализа, па приказ треба разумети као научно заснован могући изглед, а не као веран портрет. И лобања која се приписује Стевану Синђелићу додатно се испитује; њен идентитет није потврђен.
Ћеле-кула је настала после Чегарске битке 1809. године као споменик османске одмазде. Нови резултати не мењају њено историјско значење, али посетиоцима приближавају људе иза бројева и подсећају да је међу страдалима било и дете. Такав приступ чува сећање уз поштовање граница онога што наука може да докаже.
srpskiugao.rs