Први пут у историји ЦТ снимљена лобања за коју се верује да припада Стевану Синђелићу

Foto: TON

Подели:

Лобања за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу, а која се чува у Ћеле-кули у Нишу, први пут у историји снимљена је ЦТ скенером. Снимање је спроведено у оквиру пројекта „Ново лице Ћеле-куле“, са циљем да се дође до нових научних података и што прецизније реконструкције изгледа чувеног српског војводе.

Пројекат реализује Друштво за академски развој, уз подршку Народног музеја у Нишу и Републичког завода за заштиту споменика културе, а финансиран је захваљујући донацијама више од 150 људи из Србије и земаља региона.

Координатор програма „Ново лице Ћеле-куле“ Милан Симоновић рекао је за ТВ Прва да се овакво снимање обавља први пут и да стручњацима омогућава да виде оно што није могуће уочити голим оком.

„Жеља нам је да лице које будемо добили стопостотно одговара овој лобањи, а ово је једна од метода која нам омогућава да будемо што бољи у томе“, рекао је Симоновић.

Он је подсетио да је још 2023. године урађена фотограметрија свих лобања узиданих у Ћеле-кулу, са циљем њихове дигиталне реконструкције.

Ипак, реконструкција лица војводе Стевана Синђелића биће објављена последња.

Како је објаснио Симоновић, лобања за коју се верује да припада Синђелићу једина је издвојена из зида, што стручњацима пружа могућност да је детаљније анализирају и направе прецизнију реконструкцију.

ЦТ снимак требало би да покаже и евентуалне микрофрактуре, повреде и друге трагове сачуване у костима, који би могли да пруже додатне информације о особи којој је лобања припадала.

Снимање ће омогућити и израду прецизног тродимензионалног модела лобање, а прикупљени подаци биће коришћени за даљу палеорадиолошку анализу професора Фабија Кавалија.

Реч је о недеструктивној методи, што значи да се нови научни подаци могу прикупити без било каквог оштећивања историјског материјала.

До сада реконструисано шест лица
У оквиру пројекта „Ново лице Ћеле-куле“ стручњаци користе савремене антрополошке и форензичке методе како би покушали да реконструишу изглед српских устаника страдалих у бици на Чегру.

До сада је јавности представљено шест од укупно 58 сачуваних лобања, док, према проценама стручњака, десетак неће моћи да буде реконструисано због лошег стања.

Један од посебно значајних случајева јесте реконструкција на основу лобање детета старог око 11 година.

Антрополошка анализа показала је да су на тој лобањи уочени трагови ударца тупим предметом у главу. Симоновић наводи да управо тај случај показује какве резултате савремене методе реконструкције могу да пруже.

Претходно су антрополози „3D“ техником скенирали свих 58 лобања које се данас налазе у Ћеле-кули. Анализама су добијени подаци о приближној старости страдалих, њиховом здравственом стању, повредама и могућим узроцима смрти.

Ћеле-кула сведочанство Битке на Чегру
Битка на Чегру одиграла се 1809. године, током Првог српског устанка. Након што су османске снаге пробиле српске положаје, војвода Стеван Синђелић пуцао је у складиште барута и дигао у ваздух шанац у којем су се налазили устаници и османски војници.

После битке, као вид одмазде и застрашивања, од лобања погинулих српских устаника подигнута је Ћеле-кула.

Према историјским подацима, у кулу су првобитно биле узидане 952 лобање, док је до данас сачувано њих 58.

Нови ЦТ снимак лобање за коју се верује да припада Стевану Синђелићу могао би да представља један од најзначајнијих корака пројекта „Ново лице Ћеле-куле“ и да научницима пружи до сада недоступне податке о остацима који се више од два века чувају у Нишу.