Радио-телевизија Србије упутила је позив носиоцу листе Уједињена Србија – Александар Вучић – Александру Вучићу и првом на листи Студентска листа – Студенти побеђују Илији Срдановићу за учешће у предизборној дебати.
Позив за учешће у истој емисији упућен је и директорки организације цивилног друштва Црта Вукосави Црњански, уз понуђене термине 29. септембра и 1. октобра. За сада се одазвао само Александар Вучић, а ЦРТА И Илија Срдановић имају своје разлоге за одбијање
Тишина, када треба разговарати, галама и бука када треба нападати неистомишљенике. Окретање педала, дување у пиштаљке, арлаукање и рушење на улицама, а недавно и коришћење секире у „аргументованом“ разрачунавању – су ствари које су представници студентске листе вежбали и савршено увежбали у последње две године.
Шта њих брига како се граде мостови, аутопутеви, зграде, Научно технолошки паркови, шта њих брига за унутрашњу и међународну политику – њих занима само да сруше Вучића. А Вучић се не руши изградњом, већ рушењем свега постојећег, што они и чине врло темељито и предано.
Немогуће је чак ни замислити како би изгледао дуел Вучић – Срдановић. Ако је судити по дуелу Ане Брнабић и ректорке ФДУ Мирјане Николић, коју је Брнабићева патосирала аргументима, Срдановић у дуелу са Вучићем не би имао шансе ни да устане после одбројавања судије у вербалном мечу ове двојице. Зна Срдановић да је нокаутиран још пре меча, па боље да седи мирно и не излаже се подсмеху јавности. Кад ћутиш, неко може да помисли и да си паметан, али кад седнеш у „врућу фотељу“ онда сви виде колико си „неснађен“, да не кажем нешто друго, што је непримерено новинарском вокабулару.
Дуел би био на РТС-у, што је додатна предност за Вучића, будући да је на Н1 Ана Брнабић имала два противника – ректорку и водитељку. И обе су, уз све покушаје да нешто кажу, изледале ко да су пале с Марса.
Некада су дуели и сучељавање мишљења били јако важни у политичкој борби, посебно пред изборе. Некада, када је постојала опозиција. Данас на политичкој сцени у редовима опозиције немамо озбиљне играче, који би се аргументовано супроставили власти. Могу они да се ругају „ћацима“ колико хоће, али нису дорасли да се са њима носе ни у најобичнијој причи.
А „ћаци“ , такође, нису дорасли да се носе са онима чији су аргументи у пиштаљкама, педалама, звучним топовима, батинама, секирама.
Дакле, на народу је да пресуди 25 октобра: Хоће ли се играти са својим животом, или ће озбиљно мућнути главом. А српски народ се поприлично уморио од експеримената „in vivo“.
snagajuga.rs