Мирослав Лончар, Србин православне вере из околине Имотског, имао је 33 године када су га 1992. године отели хрватски војници.
Док је заливао кромпир на својој њиви, пришао му је злочинац и одвео га у непознатом правцу. Његова мајка је на месту отмице пронашла само његову обућу, хлеб и сланину које је понео за оброк.
Данима није знала где јој је син. А онда је уследила још страшнија истина. Усташе су Мирослава мучиле и терале га да пљуне на православни крст. Он је то одбијао до самог краја. Није хтео да погази своју веру. После мучења су га разапели на крст.
Наредног дана његова мајка је изводила краве на испашу. Једна крава је изненада скренула ка кршу, зауставила се и почела да риче. Мајка је кренула за њом и тада угледала призор који ниједна мајка не би смела да види. Њен син Мирослав лежао је разапет на крсту, попут Господа.
Сина којег је тражила пронашла је тек када су је краве довеле до места његовог погубљења. Мирослав је остао веран својој православној вери до последњег даха. Његово страдање остало је упамћено као једно од сведочанстава страдања Срба православне вере у Имотској крајини.
srpski ugao