Када са седамнаест година у руци држите сребрну медаљу са светске научне олимпијаде, а на столу понуде за студије са најпрестижнијих светских универзитета попут америчког МИТ-а, многи би већ паковали кофере. Ипак, Петар Костић, ученик четвртог разреда Електротехничке школе „Мија Станимировић“ у Нишу, стоји чврсто на земљи, са погледом усмереним ка новим изумима и јасном жељом да своје знање угради у будућност сопствене земље.
На управо завршеној Светској олимпијади у роботици FIRST Global Challenge 2026, одржаној од 7. до 10. октобра у јужнокорејском граду Инчону, репрезентација Србије остварила је историјски успех. У конкуренцији вршњака из чак 185 земаља, наш тим изборио се за светско сребро у оквиру престижне награде „Ustad Ahmad Lahori“, признања које се додељује за врхунска инжењерска решења и иновације.
Овогодишњи глобални задатак био је посвећен једном од највећих еколошких изазова данашњице – борби против шумских пожара. Српски тим конструисао је напредни систем заснован на вештачкој интелигенцији и соларним сензорским станицама, способан да у реалном времену прати температуру, влажност, квалитет ваздуха и појаву дима. Тиме је омогућено тренутно детектовање ватрене стихије у најранијој фази и ефикасна заштита шума.
Иако је признање планетарних размера изазвало одушевљење домаће јавности, млади нишки иноватор признаје да су његове амбиције биле још веће.
– „Искрено, очекивао сам и много више од тога – очекивао сам злато. Међутим, свака награда и свако светско признање представља заиста велику част и разлог за понос,“ каже Петар на почетку разговора.
Робот „Тесла“ и арена од два и по минута
Поред развоја самог система за мониторинг пожара, такмичење у Јужној Кореји захтевало је и практичну спретност у самој арени. Тимови су добили унифициране комплете делова са задатком да конструишу робота за теренски полигон, где су формиране алијансе састављене од три државе морале да сарађују у гашењу симулираног пожара.
– „Тимови су имали два и по минута да сакупе што већи број наранџастих лоптица које симулирају ватру и убаце их на предвиђено место. На крају меча, задатак је био да се робот попне уз шипку дугу 6,5 метара и високу два метра, што је представљало сигурну зону. Циљ је био да се покаже инжењерско размишљање, склапање робота у реалном времену и међусобна сарадња различитих земаља,“ објашњава Петар, додајући са поносом да је српски тим одлучио да свог робота назове управо – „Тесла“.
Наш иновативни систем за детекцију ушао је у топ 20 на глобалном нивоу, док је решење саме машине српском тиму донело светско вицешампионско одличје. Уз Петра, овај велики успех за Србију изнели су и његови саборци из репрезентације: Леила Александра Јашовић, Душан Кремић, Богдан Стаменојевић и Леа Трајковић из београдске Гимназије „Креативно перо“, као и Алекса и Лука Банковић из Прве крагујевачке гимназије, уз стручно вођство ментора др Вука Вујовића, Душана Младеновића и Корнелије Вукелић.
Од Косова и макета до подводних дронова
Петров пут до светског постоља није почео преко ноћи. Све је кренуло из дечје радозналости, много пре уписивања средње школе.
– „Још од детињства сам се бавио разним стварима. Прво је то било макетарство, неких пет-шест година, а онда сам ушао дубље у електронику. Од 2019. године почео сам да радим са Ардуином, програмирањем и закорачио у почетну роботику. Када сам 2023. године са Косова дошао овде у Ниш, циљ ми је био јасан: да заузмем место у репрезентацији и представим своју земљу на светском такмичењу,“ присећа се Петар.
Тај циљ је пратио напоран рад. Кроз године образовања у ЕТШ „Мија Станимировић“, Петар је развио решења за паметну пољопривреду, затим се посветио роботима за испитивање терена, детекцију заосталих мина и радиоактивног отпада, остваривши и сарадњу са Регионалним центром за разминирање.
Круна његовог досадашњег рада пре олимпијаде били су патенти попут подводног дрона „NeoROV“ за безбедна снимања речних дубина и амфибијског робота „Nexus“ за узорковање земљишта и воде, као и сопствени LoRa системи за противпожарни надзор. Низала су се републичка признања, понуде и међународне похвале.
– „Тај пут од три године, а сада већ улазак у четврту, заиста није био лак. Иза мене су два сребра у Србији, сада и сребро на светском такмичењу, а одмах почињу припреме да узмемо злато код нас у земљи,“ истиче он са непоколебљивим такмичарским духом.
Надимак који обавезује и сан о останку.
Због низа изума, медији и стручна јавност у Нишу одавно су му наденули надимак „нишки Тесла“. За средњошколца који тек улази у свет одраслих, такво поређење носи огромну тежину.
– „Није се лако носити са тим именом, јер га је потребно пре свега изборити и оправдати – прво код нас у граду, затим у целој земљи, а касније и на светском такмичењу. То име у неким ситуацијама ласка, у неким уме да буде додатни терет, али у већини случајева код мене ствара додатни инат који ме тера да идем даље.“
Тај исти инат и љубав према коренима воде га и када размишља о даљим корацима. Док његови вршњаци широм света сањају о престижним индексима страних факултета, Петар своје приоритете поставља другачије:
– „Имам понуде за МИТ и за ВПИ. Још увек нисам сигуран да ли бих уопште ишао у иностранство. Уколико бих добио идеалне услове овде, апсолутно бих остао у Србији. Тренутно ми је најважније да успешно завршим четврту годину средње школе, а затим следи упис на факултет. Још не знам тачно који, али сигурно је да ћу и у будућности наставити да развијам овакве системе и роботе.“
Сребро из Јужне Кореје само је једна етапа на путу дечака који је из макетарске радионице стигао до светског врха. Ако је судећи по његовој упорности, знању и инату који помиње, оно злато којем се надао у Инчону није недостижно – питање је само тренутка када ће стићи у његов Ниш.
View this post on Instagram
snagajuga.rs