Министар просвете Дејан Вук Станковић посетио је 15. октобра Основну школу „Мирослав Антић“ у Нишу, где је након завршених радова обишао објекат и разговарао о условима за наставу и даљим улагањима.
Говорио је и о запошљавању у просвети, недостатку наставничког кадра, дигитализацији наставе и питању Факултета српских студија у Нишу.
Директор школе Милош Станковић захвалио је Министарству просвете на подршци, истичући да је решен вишедеценијски проблем. Најавио је и набавку пречишћивача ваздуха за учионице, како би услови за боравак ученика били што здравији.
Станковић: Решили смо питање безбедности крова и омогућили боље услове за рад
Министар је након обиласка школе изразио задовољство завршеним радовима и начином на који се одвија настава.
– Решили смо, дакле, и питање безбедности крова и омогућили боље услове за васпитно-образовни рад у овој установи. Ово је по површини највећа школа у граду Нишу и једна од највећих по броју деце. Оно што могу да кажем јесте да сам врло задовољан што је управа веома одговорна, што деца редовно похађају школу и што се просветни процес одвија без икаквих непријатности и било каквих препрека.
– Надамо се да ћемо наставити улагања у школску инфраструктуру и да ћемо помоћи и овој и другим школама у Србији. Србији је потребан један озбиљан инвестициони циклус када је реч о реконструкцији објеката основних и средњих школа, новим улагањима у универзитете и отварању нових школских установа на свим нивоима образовања. Поред улагања у грађевинску инфраструктуру, потребно је улагање у кадрове, у њихово усавршавање и отварање нових радних места за млађе наставнике. Радићемо и на томе.
Говорећи о запошљавању у просвети, министар је најавио промену радног статуса за око 4.000 запослених.
– Тренутно се налазимо у процесу осме фазе запошљавања у српској просвети. Негде око 4.000 запослених у просвети на територији читаве Републике Србије у следећих годину дана трансформисаће свој радни однос, односно прећи ће са одређеног на неодређено време. Тиме ћемо, заправо, смањивати број оних који имају проблем са извесним и стабилним послом, барем када је реч о наставничком занимању.
Реформе програма, дигитализација и примена вештачке интелигенције
Станковић је говорио и о променама које, према његовим речима, предстоје образовном систему.
– Предстоје нам, наравно, реформе и када је реч о плановима и програмима на свим нивоима образовања и када је реч о новом систему учења, уз неизбежну потребу да образовни систем прилагодимо и унапредимо технолошким иновацијама. Тачније, да повећамо степен дигиталне трансформације школа, односно да применимо роботику и вештачку интелигенцију у настави, што је у земљама које имају напредне образовне системе остварило значајан позитиван помак, пре свега када је реч о лакоћи, ефикасности и брзини учења, али и када је реч о процени напретка ђака на индивидуалном нивоу и могућности да се тај напредак убрза.
– Дакле, Република Србија наставиће да ради на оснаживању просветног система из простог разлога што је образовање темељ развитка наше земље. Оно што нас такође чека јесте, у некој перспективи, и промена мреже средњих и основних школа, тачније њихово прилагођавање конкретним друштвеним околностима, пре свега потребама привреде и технолошких иновација. Ми знамо да је улагање у људе улагање у образовање, а људски капитал је основа друштвеног напретка наше земље и ми смо тога свесни. Због тога улагање у образовање није трошак, већ шанса да идемо напред.
О недостатку наставника: Потребна су системска решења
Одговарајући на питање о дефицитарном наставничком кадру, министар је навео више предмета и области у којима постоји недостатак запослених.
– Што се тиче дефицитарног кадра, нажалост, постоји шест области наставно-научног карактера у којима у овом тренутку постоји дефицит наставничког кадра. Ако говоримо о специфичним наукама, реч је о математици и информатици, које често иду заједно као део студијских програма на универзитету. Затим имамо проблем са физиком, хемијом, биологијом, географијом, историјом и, нажалост, са српским језиком и књижевношћу.
– Постоји проблем и са технолошким смеровима када је реч о кадровима, тако да је у перспективи потребно да радимо заједно са универзитетима у Србији, са струковним удружењима тих појединачних научних дисциплина и са одговарајућим заводима који се баве образовањем и васпитањем на томе да пронађемо системско решење за овако нешто. Не постоји ништа боље него да проблем решавате динамично, отворено и прагматично. Ми смо тај проблем у претходних неколико месеци учинили видљивим.
– Направили смо прве кораке када је реч о комуникацији и координацији између различитих институција. Најдаље смо отишли са припремама за конкретна решења када је реч о математици, у сарадњи са Друштвом математичара Србије. Покушаћемо да, након што се заврше избори и формира нова влада, радимо даље на томе.
– То нема везе са тиме ко је у Немањиној 11. То има много више везе са једним системским образовним питањем. То питање просто превазилази политичку раван. Оно је строго друштвено и образовно.
Министар је указао и на потребу да наставнички позив буде привлачнији младима.
– Ми без наставе из тих базичних предмета тешко можемо да испунимо све образовне задатке који се пред нас постављају. Морамо да радимо на тражењу конкретних решења када је реч о промени планова и програма и да те науке учинимо привлачним ђацима у средњим школама, како би их уписивали на факултетима. Ми имамо, нажалост, уписну политику која није добра када говоримо о наставничким звањима у тим научним областима. У том контексту мислим да су заиста потребни не само медијска кампања него и системска решења у просвети и реафирмација вредности наставничког позива у широј друштвеној заједници.
О Факултету српских студија: „Алтернативе договору нема“
На питање о Факултету српских студија у Нишу, Станковић је рекао да процес тренутно стоји, али да постоје наговештаји да би могао да буде одблокиран.
– Што се тиче Факултета српских студија, нажалост, сада стојимо у месту, али постоје неки наговештаји да врло брзо ствари могу да буду одблокиране. Оно што смета свакако јесте висок ниво политизације читавог тог случаја и покушај да се од тога прави кампања. Напомињем и понављам поново: Факултет српских студија настао је као последица две околности. Прва је одлука Владе Србије, а друга је воља људи на три департмана на Филозофском факултету у Нишу. Већинска воља тих људи треба да буде поштована.
– Министарство просвете и Влада Републике Србије не намеравају да уништавају Филозофски факултет. То није наш циљ. Ми желимо да се та криза што пре реши и да то буде на корист свих: и Филозофског факултета, и Универзитета у Нишу, и Факултета српских студија.
– Мало је чудно, ја бих рекао, најблаже речено чудно, што је у Србији проблем Факултет српских студија. Некако ми се чини да то помало има и неку лошу идеолошку арому. Ми морамо да реафирмишемо идентитетске науке у нашем друштву и да их учинимо једном од окосница друштвено-хуманистичких наука у овој земљи.
– Не видим шта је проблем у томе што ће се формирати један специјализовани факултет који ће се бавити националним идентитетом, односно језиком, писмом, културом, традицијом, обичајима и историјом нашег народа. Штавише, у суседним земљама, као што је Хрватска, рецимо, постоји Факултет хрватских студија, па од тога није направљена никаква политичка драма, мелодрама или пародија, или како већ хоћете. Факултет је признат и укључен у универзитетски систем суседне државе, тако да ја не видим због чега би то био проблем у Србији, осим, кажем вам, уколико не постоје људи који су идеолошки фанатици.
Станковић је поновио да је циљ Министарства спровођење одлуке Владе Србије и постизање договора са руководствима установа у Нишу.
– Понављам још једном, циљ Министарства просвете није никакав притисак на Филозофски факултет. Наш циљ је да се спроведе стратешка одлука Владе Србије када је реч о образовању у домену идентитетских наука. Ми бисмо волели да криза буде готова што пре. Пружили смо руку водећим људима Универзитета у Нишу и Филозофског факултета. Не можемо да мењамо одлуку Владе.
– Сви смо део јединственог правног и образовног система и време је да се поштује одлука оснивача и да се спроведе замисао о формирању Факултета српских студија. У крајњој линији, он је већ добио дозволу за рад, односно акредитацију. Постоје професори, њих 38, који су спремни да тамо раде. Утврђене су квоте за упис студената. Дакле, ствар је само у томе да се читав тај процес деблокира на нивоу Универзитета у Нишу и Филозофског факултета. Надам се да ће руководства тих институција показати добру вољу да сарађују са државом. Алтернативе договору нема.
Директор школе: Решили смо вишедеценијски проблем
Директор ОШ „Мирослав Антић“ Милош Станковић захвалио је министру и градоначелнику на посети, наглашавајући значај подршке коју је школа добила.
– Искористићу прво прилику да захвалим господину министру просвете Дејану Вуку Станковићу и господину градоначелнику Драгославу Павловићу, који су нам данас указали велику част и били наши гости. Улагање Министарства у ову школу је непроцењиво. Решили смо вишегодишњи проблем, да кажем, вишедеценијски проблем. Ми смо више него задовољни оним што је учињено и надамо се даљој подршци и сарадњи у свим смеровима.
Одговарајући на питање о гасификацији и побољшању квалитета ваздуха у школском окружењу, директор је захвалио и локалној самоуправи.
– То је у оном делу приче који је везан за оно што чине градске и општинске власти. Овим путем заиста желим да им захвалим на несебичном улагању и доприносу да средина буде здравија. Уз то, тренутно се налазимо у фази набавке пречишћивача ваздуха за учионице у школи, тако да се надам да ћемо направити средину која ће бити најздравија могућа у постојећим условима.
snagajuga.rs