Гостујући на ББЦ-у, потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић је открила какав ужас блокадери спремају у изборној ноћи. У исто време она је опрала руке, наглашавајући да „коалиција нема везе са тим. Али није сигурна да блокадери не спремају крвави сценарио и не би волела, каже, да се тај дан заврши тако да се неком кући не врати брат, сестра, мајка, отац дете, зато што, како је рекла „ми нисмо спремни да другачије координишемо целу ситуацију.“
За разумевање ствари ваља кренути испочетка. „Коалиција нема везе са тим“ – рекла је Мариника и кривицу вешто пребацила на Студентску листу. Ко је у овој причи „коалиција“, ко „студентска листа“, ко „опозиција“ а ко „МИ који не можемо да контролишемо ситуацију“? И ко, у крајњем, именом и презименом излази као противкандидат Александру Вучићу, ако Мариника наглашава да она „није адреса“ за оваква питања.
Коме се обратити ако пође по злу и деси се нешто, што Мариника спомиње? Њеној Странци слободе и правде, Народном покрету, Зелено левом фронту, Покрету грађана, Демократској странци, Еколошком устанку, Србија центру. Како, када они нису адреса. Адреса је, ваљда, Судентски покрет који излази на изборе, а коме су горе поменуте странке дале подршку. Подршку за шта? Да руше и праве крвави сценарио без одговорности било кога?
Политичка манипулација грађана постаје мучна иоле разумним људима. Они припремају „крвави сценарио“ али назови опозиција нема никакве везе са тим, само је пружила подршку. Студенти су, дакле,“извођачи радова“. Чијих? Мариникиних и њене свите, или пак нечијих, који је много моћнији и префриганији од побројаних несрећника из офуцаних политичких странака, који би „да од бабе праве девојку“, односно од старих политичара нове фаце.
Колико год се опозиција у Србији прикривала иза студената, истина проналази рупе, и испливава у јавност. Један део народа то види, а други такође види али се претвара да не види. Новац мора да се оправда, па макар и рођену мајку продао на добош.
Студенти (ако их уопште има) су за жаљење. Појма несрећници немају у које су се коло ухватили и са каквим префриганим преварантима имају посла. Они немају појма ко је Драган Ђилас, Бојан Пајтић, Зоран Живковић, Борис Тадић, Мариника Тепић – нису се деца тада ни родила. Још мање знају како се живело у њихово доба. Студенти (опет наглашавамо ако их има), мисле да су јако важни, да се боре за бољи живот и демократско друштво. Несвесни при том да већ имају бољи живот, да демократија није оно што су им рекли Мариника и Ђилас, да су топовско месо којим се горепоменута господа служи, како би себи обезбедила све оно, што је успела 5 октобра.
Зато Вучић свакодневно позива на помирење, јединство и дијалог. Не због политичких превараната, добро знаних старијој генерацији, већ због младих, који су богатство сваког друштва, али без сазнања и искуства које би им отворило очи. Вучић то чини из једног јединог разлога – да би могли да расту у својој држави, и да би им рад и напредак били једини циљеви којима теже, а на „крвави сценарио“ у којем може и живот да се изгуби. А да при том такозвана коалиција опозиционих странака ни оком не трепне, зато што „није адреса“, већ продужена рука мрзитеља Србије и марионета која мора да „заради паре“ код налогодавца.
snagajuga.rs