Српска православна црква и верници данас обележавају празник Преподобног Атанасија Атонског, једног од највећих светитеља Свете Горе и оснивача чувене Велике Лавре, првог и најстаријег манастира на Атосу.
Свети Атанасије Атонски рођен је у Трапезунту у 10. веку, у побожној хришћанској породици. Рано је остао без родитеља, али га је, по предању, један византијски војвода узео под своје старатељство, довео у Цариград и омогућио му школовање. Још као дете истицао се смиреношћу и кроткошћу, а вршњаци су га током игара бирали за игумана, што је касније тумачено као преџнак његовог животног пута. Након школовања, Атанасије, који је пре монашења носио име Аврамије, напустио је световни живот и отишао у пустињачки подвиг у Малеинску, где је био ученик чувеног Михаила Малеина. Касније се преселио на Свету Гору, где је желео да живи у потпуној тишини и молитви.
Око њега су убрзо почели да се окупљају многи монаси жељни подвижничког живота, због чега је подигао Велику Лавру, у чијој изградњи су му помагали византијски цареви Никифор Фока и Јован Цимискије. Свети Атанасије је увео киновијски систем на Светој Гори, односно живот монаха у заједници, а написао је и први типик – законик којим су уређена правила монашког живота. Према житију, током живота пролазио је кроз бројна искушења, али их је побеђивао смирењем, молитвом и вером. Удостојио се, како се верује, и виђења Пресвете Богородице, која му је обећала да ће заувек бити заштитница и Игуманија његове Лавре.
Свети Атанасије скончао је 980. године на необичан начин. Док је са шесторицом монаха обилазио радове на једној новосаграђеној цркви, зид се обрушио и усмртио их. Предање каже да се и након смрти више пута јављао својој сабраћи, некада да их утеши, а некада да их опомене.
Свети Атанасије Атонски остао је упамћен као један од најзначајнијих светогорских отаца, а његово дело и данас има велики значај у православном монаштву.
Молитва Светом Атанасију Атонском
– Твоме животу у телу и Анђели су се дивили, како си као телесан изашао из невидљиве борбе, свеславни, и ранио демонске војске. Отуда те Господ Христос, Свети Атанасије, награди богатим даровима: Зато моли Господа, оче свети, да се спасу душе наше.
Обичаји и веровања
У народу се Свети Атанасије сматра заштитником од непогода и олуја. Посебно се на југу Србије преноси предање о његовом сусрету са ђаволом који је покушао да га искуша прерушивши се у прелепу девојку. Према причи, светитељ је прозрео превару и натерао нечастивог да уђе у мали ћуп, који је потом затворио и бацио у море.
Легенда даље каже да су ћуп касније пронашли рибари и отворили га, па је ђаво поново изашао међу људе и наставио да их искушава. Због тога се у појединим крајевима верује да, када загрми, ђаво помисли да долази Свети Атанасије, уплаши се и покушава да се сакрије у посуде, па се судови на овај дан држе добро затворени.
У неким деловима Србије, посебно међу воденичарима, Свети Атанасије се поштује као заштитник. Верује се да на његов празник ђаволи вребају у вировима и да воденице не раде како треба, па се овај дан посебно поштује и везује за заштиту од невоља које долазе из природе.
kurir.rs