На свечаном пријему нове генерације студената на Филозофском факултету у Нишу, уместо добродошлице у академску заједницу, бруцоши су дочекани политичком пропагандом, дељењем парола и вођењем евиденције за изборе.
Професори и студенти блокадери на Филозофском факултету у Нишу, немају намеру да се смире. Напротив.Ко разјарена звер вуку нове потезе, којима сами себе покопавају све дубље и дубље.
Дочекати нову генерацију бруцоша и уместо добродошлице делити беџеве „Студенти побеђују“ и пропагандни материјал за изборе је више него погрешан потез. Прво – нису сви студенти „њихови“, што у преводу значи да остали нису добродошли. Друго – подела пропагандног материјала у установи која се бави образовањем, у овом случају високим образовањем академских грађана, је и Законом забрањена.Треће, и најважније – неки млади људи су на Факултет дошли да би се образовали, стекли неко звање и сутра били корисни чланови друштва. Изгледа да су слуђени блокадери заборавили да ван њиховог оквира деловања постоје и људи који нешто раде, који не излазе свакодневно на улицу, не возе бицикле, не пиште у пиштаљке, не вређају неистомишљенике на сваком кораку, не мрзе…….Постоје људи који желе да живе – на радном месту, у школи и на факултету, на улици, у аутобусу – желе да живе нормалним, а не животом који им диктира неко други. И да од себе , извинићете на изразу, праве будале.
Аутоноимија Универзитета је термин који је радо коришћен у времену сваке власти. И увек се је на неки начин кршила. Блокадеру су, по свему судећи, овај термин схватили као њихову окупацију Факултета, где аутономно могу да раде шта хоће.
Било би паметно да се „умишљени професори“, чија су уста пуна демократије – дозову памети. Како новопечени без много знања у глави, тако и они старији, који су неке давнашње политичке промене већ искористили, па би да се сада престроје на време.
Само да их подсетимо – Закон је почео да функционише, а и онај систем за којим кукају. А кад профункциониоше до краја зна се шта бива у свим демократским земљама са онима, који политичаре на факултету. И који факултете скоро две године претварају у обичне депоније .
Не бисмо овога пута о пропадању генереција, које су имале пех да их „образују“ професори, затровани политиком и пуни фрустарција и незадовољства властитим животом. Студенте треба жалити, нису они криви што их образују професори, којима је политика на првом месту.
snagajuga.rs