Завршни предизборни скуп Александар Вучић је одржао синоћ у Нишу. Једни кажу да је скуп био величанствен, други су одмах кренули у хајку и линч оних, које су препознали на скупу. Посебан притисак трпе млади људи који су стали уз Вучића. Какве су шансе пристојних људи да се баве политиком?
Васкрснуће најмрачнијих метода ДОС-а
Да ли ће икада доћи тренутак у овој земљи, када ће свако имати право на своје мишљење и свој став? Без бојазни да ће неко на њега бацати дрвље и камење, јер мисли другачије од њега. Оваква појава данас потврђује да је политика демократа или ДОС-а из доба Милошевића васкрсла. Али у измењеном, агресивнијем и горем издању.
Сви, у доба демократа, који нису били на страни тадашње опозиције, су били анатемисани. „Лов на вештице“ је почео одмах после 5 октобра. Млади људи, који то не знају и који без конкретног повода „скакућу“ на улицама, нека питају оне старије (које желе да искључе из изборног процеса) како је изгледао 6 октобар 2000-те године и сви дани после њега. Изопштавање из друштва, напади, етикетирање, линч, масовни откази јер ниси „њихов“.
Имају ли блокадери тапију на омладину?
Прича се понавља. Учешће на скупу Александра Вучића блокадери сматрају највећим грехом који ништа и нико не може да опере. Посебно учешће младих људи на које, како сматрају, имају тапију.
Већ у рану зору, блокадери су у акцији – да прозивају, нападају, линчују и те младе људе, и њихове родитеље који су, гле чуда, младим оствареним интелектуалцима „дозволили“ да иду на скуп. Што их нису закључали, и забранили им да учествују у нечему, што је неблокадерско.
А што родитељи деце, која су данима и ноћима дреждала на улици и на факултетима, нису забранили својој деци да иду тамо? Нису јер, како кажу, деца имају своје мишљење. Одлично. Па и ова деца поред Александра Вучића имају своје мишљење и свој став. И знају шта желе, тим пре што је већина успешно завршила факултете, ради и што је итекако важно, пристојно изгледа и пристојно се понаша. А што је најважније – никога не вређа, никоме не прети, ништа ружно не ради.
Било би врло поучно када би сви млади људи, и с једне и с друге стране, могли да виде (макар на филму) петооктобарска догађања, и ДОС-овску владавину. Не морају да осете (јер боли) само да виде, а потом да држе лекције некој лепо васпитаној и образованој деци.
Пристојна Србија побеђује 25. октобра
25 октобра ће на „мегдан“ изаћи ПРИСТОЈНА И НЕПРИСТОЈНА Србија. Можда пристојна Србија није довољно гласна, али је довољно јака да победи оно што не ваља. А не ваља, то смо се осведочили на милион примера из праксе. Да победи, не из ината и потребе да се некоме докаже, већ због Србије. Зато ваља издржати, као што то већ две године чини Александар Вучић. „Стрпљен – спашен“ – каже наш народ.
snagajuga.rs