Многи грађани у Србији живе у уверењу да је боловање нека врста сигурности која их штити од губитка посла. Адвокат Соња Пекић разбија овај мит и детаљно објашњава шта закон заправо предвиђа у овим ситуацијама.
Боловање није сметња за отказ
Главна порука адвоката је јасна.
– Сама чињеница да је запослени на боловању, не представља сметњу за отказ уговора о раду – каже Пекић.
Истиче да закон не познаје општу забрану отказивања уговора о раду особи која је привремено спречена за рад, под условом да постоје други законски разлози. Примера ради, ако запослени током боловања неовлашћеном лицу открије пословну тајну, он може добити отказ због повреде радне обавезе.
Ипак, како истиче, постоји битна ограда: сам Закон о раду изричито прописује да боловање не може представљати разлог за отказ.
Истек уговора на одређено
Ако вам уговор о раду на одређено време истиче док сте на лечењу, боловање вам га неће продужити.
– Уговор престаје по самом закону, а послодавац само доноси решење којим констатује да је радни однос престао даном истека уговора о раду – објашњава Соња Пекић.
Она додаје и важан савет за послодавце: иако радни однос према императивној норми из члана 37. Закона о раду престаје аутоматски, препорука је да се решење о престанку ипак донесе. Иако је оно „декларативног карактера“, служи као ефективнија заштита послодавца у случају евентуалног спора и оспоравања од стране запосленог.
Изузетак
Постоји једна група запослених која ужива посебну врсту заштите. За разлику од обичног боловања, статус труднице, породиље или родитеља који користи одсуство ради неге детета (и посебне неге детета) представља стварну сметњу за отказ.
– Послодавац не може отказати уговор о раду за време трајања ових околности, без обзира на разлог – наводи Пекић.
Чак и ако је у питању уговор на одређено, он се по закону продужава до истека коришћења права на одсуство.
Технолошки вишак на боловању
Да ли можете постати технолошки вишак док сте болесни? Одговор је – да. Поступак проглашења запосленог за технолошки вишак је валидан основ за отказ чак и ако је запослени у моменту доношења решења на боловању.
Услов је да постоји стварно укидање радног места и да је процедура спроведена законито.
Рок од 60 дана
Запослени који сматра да му је право ускраћено има право на судску заштиту. Сваки акт послодавца може се оспоравати у парници подношењем тужбе за поништај акта (нпр. решења о отказу).
Кључно је испоштовати рок од 60 дана од дана достављања спорног документа.
Када се боловање сматра злоупотребом?
Злоупотреба боловања је повреда радне дисциплине, али је то „врло осетљиво питање“ које захтева доказ да се одсуство користи супротно сврси.
Терет доказа
Ако послодавац сумња у оправданост разлога или веродостојност потврде лекара, може поднети захтев надлежном здравственом органу (РФЗО) ради утврђивања здравствене способности запосленог.
Соња Пекић наглашава да то што је неко виђен ван куће или обавља уобичајене животне активности не значи аутоматски злоупотребу.
Потребно је доказати да запослени својим радњама директно онемогућава оздрављење, пише Телеграф.
nsuzivo.rs