Трудноћа и долазак бебе доносе много питања, а међу најчешћима су колико траје породиљско одсуство, да ли трудница може да добије отказ, колику накнаду прима током одсуства и какву финансијску помоћ држава исплаћује родитељима. Важећи прописи у Србији предвиђају посебну заштиту запослених жена, али и значајну новчану подршку за рођење детета.
Труднице имају посебну заштиту од отказа
Према Закону о раду, послодавац не може да откаже уговор о раду запосленој за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета.
Ова заштита важи и за запослене на одређено време. Уколико би уговор истекао током трудноће или коришћења породиљског одсуства, његово трајање продужава се до истека коришћења тих права у складу са законом.
То значи да трудноћа или коришћење породиљског одсуства не могу бити разлог за отказ. По истеку законског одсуства престаје посебна заштита прописана Законом о раду, након чега се на запосленог примењују општа правила радног права.
Шта ако послодавац ипак уручи отказ?
Према члану 187 Закона о раду, послодавац не може да откаже уговор о раду запосленој за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета. Ова заштита важи и за запослене које раде на одређено време, па се уговор продужава до истека коришћења ових права.
Уколико послодавац ипак уручи решење о отказу, то не значи да је оно аутоматски законито. Закон прописује да је такво решење ништаво уколико је послодавцу у тренутку доношења одлуке било познато да је запослена трудна или користи неко од законом заштићених одсустава. Чак и ако послодавац није знао за трудноћу, запослена мора у року од 30 дана од престанка радног односа да га о томе обавести и достави потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.
Трудница или породиља која сматра да је незаконито добила отказ може да се обрати Инспекторату за рад, али и да покрене радни спор пред надлежним судом. Уколико се утврди да је отказ био противзаконит, могуће је поништавање решења, враћање запослене на посао, као и исплата заосталих зарада и доприноса за период у којем није радила.
Ипак, закон познаје и одређене изузетке. На пример, уколико фирма престане да постоји или радни однос престане из разлога који нису повезани са трудноћом или породиљским одсуством, могу важити другачија правила. У редовним околностима трудноћа или коришћење породиљског одсуства не смеју бити разлог за отказ уговора о раду.
Колико траје породиљско одсуство?
Породиљско одсуство може да почне најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре очекиваног термина порођаја.
За прво и друго дете укупно одсуство траје годину дана, односно 365 дана од дана када је породиљско одсуство започело.
За треће и свако наредно дете мајка има право на укупно две године одсуства.
Током трудноће закон пружа и додатну заштиту запосленима. Трудница не може да ради прековремено нити ноћу уколико би такав рад, према налазу надлежног лекара, могао да угрози њено или здравље бебе. Уколико радно место представља ризик по трудноћу, послодавац је дужан да обезбеди друго одговарајуће радно место или да предузме друге мере заштите у складу са законом.
Колику накнаду прима породиља?
За време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета запослена има право на накнаду зараде. Висина накнаде обрачунава се у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом, на основу просечних примања остварених у законом прописаном обрачунском периоду пре отварања породиљског одсуства.
Накнада се исплаћује за време коришћења права на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, у складу са условима прописаним законом.
Колику помоћ држава исплаћује за рођење детета?
Поред права из радног односа, родитељи имају право и на родитељски додатак, чији износ зависи од тога које је дете по реду рођења.
За прво дете држава исплаћује 500.000 динара једнократно.
За друго дете родитељски додатак износи 600.000 динара, од чега се 135.000 динара исплаћује једнократно, док се преостали износ исплаћује кроз 24 месечне рате од по 25.000 динара.
За треће дете родитељски додатак износи 2.280.000 динара. Од тог износа 135.000 динара исплаћује се једнократно, док се остатак исплаћује кроз 120 месечних рата од по 19.000 динара.
За четврто дете држава исплаћује 3.180.000 динара, при чему се 135.000 динара исплаћује једнократно, а преостали износ кроз 120 месечних рата од по 26.500 динара.
Поред родитељског додатка, за свако новорођено дете исплаћује се и паушал за набавку опреме у износу од 7.500 динара.
Ко има право на родитељски додатак?
Право на родитељски додатак остварује се под условима прописаним Законом о финансијској подршци породици са децом. Оно је намењено родитељима за прво, друго, треће и четврто дете, уз испуњавање законом прописаних услова који се односе на држављанство, пребивалиште и друге критеријуме предвиђене важећим прописима.
mondo.rs