Српска православна црква данас обележава празник преподобне мученице Февроније, светитељке која је пострадала у време прогона хришћана под царем Диоклецијаном. Њена непоколебљива вера и мученичко страдање учинили су је једном од поштованих светица у православљу.
Света Февронија била је ћерка римског сенатора Просфора. Како би избегла уговорени брак и свој живот посветила Богу, замонашила се у манастиру у Асирији, где је њена тетка Вриена била игуманија. Иако је била веома млада, због своје мудрости, скромности и побожности уживала је велико поштовање међу монахињама и народом.
У време цара Диоклецијана, када су хришћани били изложени прогонима, у тај крај стигао је војсковођа Селин, познат по суровости према следбеницима Христове вере. Са њим је био и његов синовац Лисимах, који је, према предању, тајно штитио хришћане кад год је могао.
Када је Селин сазнао за Февронију, наредио је да је доведу пред њега и захтевао да се одрекне Христа. Пошто је она то одлучно одбила, подвргнута је тешким мукама, а потом и погубљена. Предање каже да је истог дана њеног мучитеља стигла Божја казна – обузео га је страшан немир, након чега је страдао ударивши главом о мермерни стуб.
Лисимах је потом наредио да се њени посмртни остаци достојно сахране у манастиру. Касније је и сам примио хришћанску веру заједно са многим војницима. Верници су вековима сведочили о чудима на гробу Свете Февроније, а према предању, она се на дан свог празника јављала сестрама у манастиру на месту где је некада стајала током богослужења.
Света Февронија пострадала је 310. године, а њене мошти су 363. године пренете у Цариград, где су наставиле да буду место молитве и утехе многим верницима.
kurir.rs/nsuzivo.rs