Српска православна црква и њени верници данас, 12. августа, молитвено прослављају Преподобну мати Ангелину, једну од најпоштованијих жена из српске средњовековне историје и светитељку чији је живот остао упамћен по вери, пожртвованости и милосрђу.
У народу је позната и као мајка Ангелина, а сматра се заштитницом сиромашних и угњетаваних. Њена животна прича вековима носи поруку да материјално сиромаштво није највећа несрећа уколико човек сачува духовно богатство, веру и љубав према другима.
Преподобна мати Ангелина, световног имена Ангелина Бранковић, била је ћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе. Удала се 1460. године за слепог Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића.
Са супругом је делила бројна животна искушења и године проведене далеко од отаџбине. Живели су у Србији, Албанији и Италији, а у браку су добили синове Максима и Јована и ћерку Мару, које је Ангелина васпитавала у хришћанском духу.
Била је изузетно образована за време у којем је живела, а наводи се и да је поседовала једну од значајнијих библиотека на овим просторима.
После смрти супруга замонашила се и свој живот још више посветила вери и милосрђу. Помагала је људима у невољи, због чега је у народу остала упамћена под именом „мајка Ангелина“.
Живот јој је био испуњен великим личним губицима. Надживела је супруга и своје троје деце, али је и поред тога наставила да брине о светињама и духовном наслеђу породице Бранковић. Упркос оскудици, више пута је преносила мошти својих најближих како би их сачувала.
Кроз црквене текстове описује се као преподобна и блажена мајка, а посебно се истичу њена чистота живота, милосрђе, стрпљење, мудрост, оданост супругу и пожртвованост према деци.
Њене мошти почивају у манастиру Крушедол, једној од најзначајнијих фрушкогорских светиња.
Верници се Преподобној мати Ангелини обраћају за помоћ у невољама, а у молитви се од ње тражи заступништво за болесне, немоћне, сиромашне, очајне, бездетне и прогнане.
МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОЈ МАТИ АНГЕЛИНИ
О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде – мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.
Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.
Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.
Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио – покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.
snagajuga.rs